Разговори у Бриселу протекли су у тешкој атмосфери, а Србија је јасно указала на тежак положај Срба и затражила хитно формирање ЗСО.
Према његовим речима, Београд у Брисел није дошао да разговара о апстрактним концептима, већ да говори о конкретним проблемима људи који свакодневно живе под притиском, без основне сигурности и институционалне заштите. ЗСО је, како је нагласио, обавеза која је јасно дефинисана потписаним споразумима и чије одуговлачење више нема никакво оправдање.
Српска делегација указала је да се на терену настављају једнострани потези Приштине, да су Срби изложени институционалном насиљу, хапшењима, економском притиску и систематском покушају да буду истиснути са својих вековних огњишта. У таквим околностима, сваки разговор који заобилази ЗСО значи директно игнорисање реалности и проблема који не могу да се реше празним обећањима.
Петковић је нагласио да Београд остаје привржен дијалогу, али да дијалог има смисла само ако води ка поштовању договореног и ако се права српског народа не третирају као споредна тема. Србија, како је поручено, не тражи ништа више од онога што је већ потписано, али неће пристати ни на шта мање од тога.
Посебно је истакнуто да време ради против Срба на Косову и Метохији и да сваким даном одлагања последице постају све теже. Зато је формирање Заједнице српских општина представљено као минималан услов за опстанак, а не као политички уступак.
Овим ставом, Србија је у Бриселу још једном показала да не долази по аплаузе, већ по решења. Док неки дијалог виде као форму, Београд га види као средство за заштиту људи, њихових права и будућности.
Јасна порука српске стране је да се договори морају поштовати, да се одговорност не може пребацивати у недоглед и да ЗСО више није питање избора, већ нужности. У супротном, дијалог губи смисао, а терет последица пада на оне који га најмање заслужују, на српски народ на Косову и Метохији.
