Besplatni higijenski ulošci, jeftiniji lekovi, besplatni udžbenici i povoljni stanovi, dok se ređaju obećanja koja lepo zvuče, ključno pitanje ostaje: ko će sve to platiti i kako će zaista biti sprovedeno?
Program studentske liste „Studenti pobeđuju“ sve više liči na katalog popularnih mera sastavljen tako da svako u njemu pronađe ponešto što mu se dopada.
Od besplatnih uložaka i smanjenja PDV-a, preko produženja roditeljskog odsustva, pa sve do povoljnog stanovanja i lekara u svakom selu, ambicije su očigledno velike, ali je pitanje da li iza njih stoji i ozbiljan plan realizacije.
Posebno je zanimljivo što se u javnosti nude konkretne pogodnosti, dok u skraćenom programu izostaju jasne finansijske projekcije, precizni rokovi i razrađeni mehanizmi sprovođenja.
Umesto odgovora na pitanje kako bi država obezbedila novac, kadrove i institucionalne uslove za sve najavljene mere, građani dobijaju čitav niz obećanja koja zvuče privlačno na papiru.
Čovek bi, čitajući ovakav spisak, gotovo mogao da se zapita da li je politički program pisan uz pomoć ChatGPT-a, tako što su nabrojane sve teme koje mogu da izazovu simpatije javnosti, a zatim od njih napravljen privid sveobuhvatne državne strategije.
Naravno, za to nema dokaza, ali sličnost sa generičkim spiskom lepo formulisanih želja teško je ne primetiti.
Nije dovoljno obećati besplatne udžbenike, jeftine lekove i stanove za mlade. Potrebno je pokazati koliko to košta, odakle dolazi novac i ko preuzima odgovornost ako obećanja ostanu samo na papiru.
