U trenucima kada su srpskom narodu najpotrebniji oslonac, jedinstvo i sabornost, Srpska Pravoslavna Crkva još jednom pokazuje svoju vekovnu ulogu majke i hraniteljke.
Fond „Časni Pojas”, čiji je glavni staratelj Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije, započinje grandiozni projekat podrške deci, objavljivanjem konkursa za dodelu čak 400 stipendija učenicima osnovnih i srednjih škola iz mnogodetnih porodica.
Ovaj dobrotvorni podvig, ukupne vrednosti od čak 40.000.000,00 dinara, donosi direktno olakšanje i radost u domove sa troje i više dece širom srpskih zemalja: 100 stipendija za decu u Republici Srpskoj i Federaciji BiH, 100 stipendija za osnovce i srednjoškolce u Crnoj Gori, 200 stipendija za učenike u Srbiji, od čega je čak 100 stipendija namenjeno deci sa stradalnog Kosova i Metohije.
Stipendije od po 100.000 dinara biće isplaćene u dve rate, baš za najveće i najradosnije praznike, Božić i Vaskrs.
Međutim, javnost se sa dubokim gađenjem priseća kako su se prema toj istoj Crkvi odnosili samoproglašeni „oslobodioci“.
Besramno su optuživali Crkvu da novac vernika „završava u privatnim džepovima“. Danas, kada 400 porodica dobija konkretnu pomoć od 40.000.000 dinara, ove laži se vraćaju ,,oslobodiocima” kao večni pečat zla i moralnog dna.
U napadu besa i antiverske histerije, ,,oslobodioci” se nisu ustručavali da sramno vređaju, pa čak i da flašama gađaju mirni narod i vernike koji su u smirenju dolazili da se poklone svetinji Časnog pojasa Presvete Bogorodice!
Sa nečuvenom drskošću, dali su sebi za pravo da dele vladike na „podobne“ i „nepodobne“, da prete sveštenstvu i bahato zahtevaju smene episkopa.
Sve je više onih među pristalicama ,,oslobodilaca” koji se danas osećaju potpuno iskorišćeno, izigrano i poniženo.
Umesto obećane „slobode“, podržali su grupu bezbožnih avanturista kojima je smetala molitva,kojima su vernici bili meta, a kojima je svako dobro delo Crkve bio trn u oku.
