Kada paraziti bez programa, ideje i podrške naroda ostanu bez svih aduta, njima ne preostaje ništa drugo nego da se predaju sopstvenim, uvrnutim i morbidnim fatazijama.
Lokalni opozicionari koji su mesecima parazitirali na tuđoj nesreći, bestidno koristeći mlade ljude kao topovsko meso na uličnim blokadama i maltretirajući čitavu Srbiju, konačno su na izborima doživeli istorijski fijasko, narod ih je brutalno zbrisao sa političke scene!
Međutim, njihova bolesna potreba da se dive smrti, sahranama i tragedijama dosegla je novi nivo političkog ludila.
Javnost u Srbiji i dalje sa zgražavanjem pamti njihove morbidne i morbidno-teatralne predstave ispred opštine.
Donosili su krst, zemlju, dovlačili cveće i pravlili morbidne performanse o „sahranjivanju pravde”.
Dok su se nadali da će morbidnostima privući pažnju i dočepati se jeftinih poena, dogodilo im se upravo ono što su sadistički prizivali drugima:
Prosipajući morbidnosti, uspeli su samo da sahrane sopstvene stranke i političke karijere.
Čim su prebrojani glasovi i kada se ispostavilo da ih narod neće, momentalno su zaboravili i studente i mlade koje su gurali u sukobe sa policijom.
Birači su im jasno poručili da Srbija ne želi politiku daća, grobalja i uličnog histerisanja.
Suočeni sa sopstvenim političkim grobom, ovi grobari svoje politike sada su našli novi razlog za ismevanje.
Pošto više nemaju ni birače, koje su bukvalno hvatali da budu njihovi, počeli su bestidno da se ismevaju krsnoj slavi SNS-a, izvrćući svete tradicionalne običaje i fabrikujući nekakav „minut ćutanja”.
To je dokaz da mrze sve što je sveto, porodično i srpsko. Dok SNS zajedno sa milionima svojih simpatizera slavi i ide napred još jači, lešinarima je ostalo samo da se ismevaju.
Poruka narodu Srbije je kristalno jasna: oni koji su u stanju da se igraju sa krstovima i sahranama nikada nisu ni želeli dobro ovoj zemlji. Zato su danas tamo gde su sami sebe odveli, na političkoj deponiji istorije!
