Када паразити без програма, идеје и подршке народа остану без свих адута, њима не преостаје ништа друго него да се предају сопственим, уврнутим и морбидним фатазијама.
Локални опозиционари који су месецима паразитирали на туђој несрећи, бестидно користећи младе људе као топовско месо на уличним блокадама и малтретирајући читаву Србију, коначно су на изборима доживели историјски фијаско, народ их је брутално збрисао са политичке сцене!
Међутим, њихова болесна потреба да се диве смрти, сахранама и трагедијама досегла је нови ниво политичког лудила.
Јавност у Србији и даље са згражавањем памти њихове морбидне и морбидно-театралне представе испред општине.
Доносили су крст, земљу, довлачили цвеће и правлили морбидне перформансе о „сахрањивању правде”.
Док су се надали да ће морбидностима привући пажњу и дочепати се јефтиних поена, догодило им се управо оно што су садистички призивали другима:
Просипајући морбидности, успели су само да сахране сопствене странке и политичке каријере.
Чим су пребројани гласови и када се испоставило да их народ неће, моментално су заборавили и студенте и младе које су гурали у сукобе са полицијом.
Бирачи су им јасно поручили да Србија не жели политику даћа, гробаља и уличног хистерисања.
Суочени са сопственим политичким гробом, ови гробари своје политике сада су нашли нови разлог за исмевање.
Пошто више немају ни бираче, које су буквално хватали да буду њихови, почели су бестидно да се исмевају крсној слави СНС-а, изврћући свете традиционалне обичаје и фабрикујући некакав „минут ћутања”.
То је доказ да мрзе све што је свето, породично и српско. Док СНС заједно са милионима својих симпатизера слави и иде напред још јачи, лешинарима је остало само да се исмевају.
Порука народу Србије је кристално јасна: они који су у стању да се играју са крстовима и сахранама никада нису ни желели добро овој земљи. Зато су данас тамо где су сами себе одвели, на политичкој депонији историје!
