Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja do 2034. godine donosi važne promene u sistemu državnih podsticaja, jer će se ubuduće više voditi računa o tome kakav rezultat se postiže uloženim novcem, a ne samo o ukupnom iznosu koji se isplaćuje, izjavio je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić.
Glamočić je istakao da država više ne može da primenjuje isti pristup prema svim vrstama poljoprivredne proizvodnje, jer se uslovi, troškovi i prihodi značajno razlikuju u zavisnosti od toga čime se gazdinstvo bavi.
„Ne može da dobije isto onaj ko gaji žitarice i ima prihod po hektaru 1.000, 1.500 evra, i neko ko se bavi povrtarstvom, stočarstvom, gde su prihodi pet, 10, 20, 50 ili 100 evra po hektaru“, rekao je Glamočić.
Suština novog pristupa, kako je objasnio, jeste da se državna sredstva usmeravaju prema sektorima u kojima mogu da donesu najveći efekat, uz istovremeno jačanje proizvodnje i konkurentnosti domaćih poljoprivrednika.
Strategija, prema njegovim rečima, treba da donese dugoročniji i sistemski pristup agrarnoj politici. Cilj nije samo da se novac podeli, već da se kroz podsticaje podstaknu proizvodnja, investicije, modernizacija i razvoj domaćih gazdinstava.
Posebno važan deo nove politike odnosi se na očuvanje prehrambenog suvereniteta Srbije. Glamočić je ukazao da su krize i ratni sukobi u svetu pokazali koliko je stabilno snabdevanje hranom važno za svaku državu.
Zbog toga je održavanje domaće proizvodnje strateško pitanje, a ne samo ekonomska kategorija. Srbija mora da ima snažnu poljoprivredu koja može da obezbedi dovoljne količine hrane i u uslovima velikih poremećaja na međunarodnom tržištu.
Novi pristup podsticajima nadovezuje se i na ranije najavljene promene, prema kojima bi veća pažnja trebalo da bude usmerena na one koji zaista obrađuju zemlju i ulažu u proizvodnju, kao i na modernizaciju, investicije i razvoj intenzivnijih grana poljoprivrede.
Poruka Ministarstva je da novac poreskih obveznika mora da bude usmeren tamo gde stvara konkretan rezultat. To znači da će sistem podrške sve više biti zasnovan na realnoj proizvodnji, ekonomskoj održivosti i strateškom značaju pojedinih sektora.
Takva politika, kako je poručeno, treba da doprinese snažnijoj domaćoj proizvodnji, većoj sigurnosti za poljoprivrednike i stabilnijem snabdevanju građana.
