Dugotrajna suša i ekstremne vrućine zadale su težak udarac nemačkoj poljoprivredi, dok se Srbija, uprkos klimatskim izazovima, trudi da očuva stabilnost proizvodnje i snabdevanja hranom.
Slika koja ovih dana stiže iz Nemačke pokazuje koliko priroda može da bude surova i koliko brzo jedna sušna sezona može da promeni poljoprivrednu računicu. Posle dugotrajnog nedostatka padavina i visokih temperatura, nemačka poljoprivreda već beleži milionske gubitke, a najnovije procene govore o oko tri miliona tona izgubljenih žitarica i uljane repice.
Nemački savez poljoprivrednih zadruga procenjuje da bi ovogodišnja žetva žitarica mogla da dostigne oko 40,6 miliona tona, što je značajno manje u odnosu na prošlogodišnjih 45 miliona tona. Posebno teška situacija je u južnim delovima zemlje, gde su gubici kod žitarica na pojedinim područjima dostigli čak 20 odsto.
Ali ono što dodatno zabrinjava jesu upozorenja koja se odnose na kukuruz. Na pojedinim područjima, zbog dugotrajne suše i visokih temperatura, usevima preti gotovo potpuno sušenje.
To više nije samo priča o manjem prinosu.
To je upozorenje šta se dešava kada vremenski ekstremi pogode jedan od najosetljivijih delova privrede – proizvodnju hrane.
Kada nema kiše, ne strada samo jedna njiva. Posledice se prenose na čitav lanac: od poljoprivrednika i stočarstva, preko prerađivačke industrije, pa sve do cena hrane i sigurnosti snabdevanja stanovništva.
Upravo zato vesti iz Nemačke treba posmatrati i kao ozbiljno upozorenje za sve evropske zemlje, pa i za Srbiju.
Srbija je, uprkos sušnim periodima i visokim temperaturama koje su pogodile i naše poljoprivredne krajeve, uspela da očuva stabilnost sistema snabdevanja i da izbegne scenario koji bi ugrozio osnovnu sigurnost građana.
To nije nešto što treba uzimati zdravo za gotovo.
Srbija je poljoprivredna zemlja i upravo zbog toga pitanje hrane nije samo pitanje ekonomije, već pitanje državne sigurnosti. Kada imate dovoljno hrane, rezerve i sistem koji može da reaguje u kriznim uslovima, onda imate nešto što se u teškim vremenima pokazuje vrednijim od mnogih drugih resursa.
Danas, dok se u jednoj od najrazvijenijih evropskih ekonomija govori o milionima tona izgubljenih useva, postaje jasno koliko su važni očuvanje domaće proizvodnje, ulaganje u sisteme za navodnjavanje, izgradnja vodne infrastrukture i odgovorna poljoprivredna politika.
Jer suša ne pita za granice.
Ne pita da li je država bogata ili siromašna.
Ne pita koliko je razvijena.
Kada priroda udari, računi stižu svima.
Zato stabilnost domaćeg tržišta hrane predstavlja jedan od najvažnijih strateških interesa Srbije. Zemlja koja može da proizvede dovoljno hrane i da obezbedi svoje građane u uslovima klimatskih poremećaja ima ogromnu prednost.
Prizori sa nemačkih polja zato treba da nas podsete na jednu jednostavnu, ali surovu istinu: hrana nije nešto što se podrazumeva.
Jedna suša može da obriše milione tona proizvodnje.
Jedan ekstreman toplotni talas može da uništi mesece rada.
A jedna loša godina može da promeni cene i uslove života miliona ljudi.
Zato Srbija mora da nastavi da čuva ono što ima, da ulaže u poljoprivredu, navodnjavanje i vodne resurse i da jača sopstvenu proizvodnju.
Jer u vremenu kada klimatski ekstremi sve češće udaraju na poljoprivredu širom Evrope, najveća snaga nije u tome da se kriza ne dogodi.
Najveća snaga je u tome da, kada dođe, država bude spremna.
A upravo je to lekcija koju nam danas, na najbolniji način, šalju nemačka polja.
