Дуготрајна суша и екстремне врућине задале су тежак ударац немачкој пољопривреди, док се Србија, упркос климатским изазовима, труди да очува стабилност производње и снабдевања храном.
Слика која ових дана стиже из Немачке показује колико природа може да буде сурова и колико брзо једна сушна сезона може да промени пољопривредну рачуницу. После дуготрајног недостатка падавина и високих температура, немачка пољопривреда већ бележи милионске губитке, а најновије процене говоре о око три милиона тона изгубљених житарица и уљане репице.
Немачки савез пољопривредних задруга процењује да би овогодишња жетва житарица могла да достигне око 40,6 милиона тона, што је значајно мање у односу на прошлогодишњих 45 милиона тона. Посебно тешка ситуација је у јужним деловима земље, где су губици код житарица на појединим подручјима достигли чак 20 одсто.
Али оно што додатно забрињава јесу упозорења која се односе на кукуруз. На појединим подручјима, због дуготрајне суше и високих температура, усевима прети готово потпуно сушење.
То више није само прича о мањем приносу.
То је упозорење шта се дешава када временски екстреми погоде један од најосетљивијих делова привреде – производњу хране.
Када нема кише, не страда само једна њива. Последице се преносе на читав ланац: од пољопривредника и сточарства, преко прерађивачке индустрије, па све до цена хране и сигурности снабдевања становништва.
Управо зато вести из Немачке треба посматрати и као озбиљно упозорење за све европске земље, па и за Србију.
Србија је, упркос сушним периодима и високим температурама које су погодиле и наше пољопривредне крајеве, успела да очува стабилност система снабдевања и да избегне сценарио који би угрозио основну сигурност грађана.
То није нешто што треба узимати здраво за готово.
Србија је пољопривредна земља и управо због тога питање хране није само питање економије, већ питање државне сигурности. Када имате довољно хране, резерве и систем који може да реагује у кризним условима, онда имате нешто што се у тешким временима показује вреднијим од многих других ресурса.
Данас, док се у једној од најразвијенијих европских економија говори о милионима тона изгубљених усева, постаје јасно колико су важни очување домаће производње, улагање у системе за наводњавање, изградња водне инфраструктуре и одговорна пољопривредна политика.
Јер суша не пита за границе.
Не пита да ли је држава богата или сиромашна.
Не пита колико је развијена.
Када природа удари, рачуни стижу свима.
Зато стабилност домаћег тржишта хране представља један од најважнијих стратешких интереса Србије. Земља која може да произведе довољно хране и да обезбеди своје грађане у условима климатских поремећаја има огромну предност.
Призори са немачких поља зато треба да нас подсете на једну једноставну, али сурову истину: храна није нешто што се подразумева.
Једна суша може да обрише милионе тона производње.
Један екстреман топлотни талас може да уништи месеце рада.
А једна лоша година може да промени цене и услове живота милиона људи.
Зато Србија мора да настави да чува оно што има, да улаже у пољопривреду, наводњавање и водне ресурсе и да јача сопствену производњу.
Јер у времену када климатски екстреми све чешће ударају на пољопривреду широм Европе, највећа снага није у томе да се криза не догоди.
Највећа снага је у томе да, када дође, држава буде спремна.
А управо је то лекција коју нам данас, на најболнији начин, шаљу немачка поља.
