Predsednik SNS Miloš Vučević podsetio na avgustovsko nasilje i poručio da se napadi na građane i stranačke prostorije ne smeju relativizovati.
Predsednik Srpske napredne stranke i savetnik predsednika Srbije za regionalna pitanja Miloš Vučević poručio je da prošlogodišnje avgustovsko nasilje, tokom kojeg su, prema njegovim rečima, povređeni članovi i simpatizeri SNS-a, a stranačke prostorije napadnute i spaljivane, ne sme biti zaboravljeno.
Govoreći za Jutarnji dnevnik RTS-a, Vučević je podsetio na događaje od 12. i 13. avgusta prošle godine, navodeći da je u Vrbasu došlo do teških sukoba i napada na građane, članove i simpatizere SNS-a, dok su narednog dana napadači, kako je rekao, na dva mesta u Novom Sadu napali prostorije te stranke.
„Ti dani se ne smeju zaboraviti. Ovi koji su sprovodili nasilje, oni ih obeležavaju, zamislite tu bruku, kako se čast brani time što ste hteli da spalite i ubijete druge ljude. Neka svako razmisli i pogleda snimke“, rekao je Vučević.
Prema njegovim rečima, dešavanja su bila toliko ozbiljna da su, kako je ocenio, mogla da dovedu do šire destabilizacije i sukoba u društvu.
Njegova poruka dolazi u trenutku kada se u javnosti ponovo vode polemike o odgovornosti za političko nasilje i granicama političkog protesta. A upravo tu se nalazi i suština – protest je jedno, a napad na ljude i uništavanje imovine nešto sasvim drugo.
Nijedna politička ideja ne može biti opravdanje za nasilje.
Nijedno nezadovoljstvo ne daje pravo bilo kome da fizički napada drugog čoveka, uništava njegovu imovinu ili pokušava da strahom nametne političku volju.
I zato je važno da se o ovakvim događajima govori bez obzira na to ko je žrtva, a ko napadač.
Posebno je opasno kada se pokušava stvoriti utisak da je nasilje prihvatljivo ako je usmereno protiv „pogrešnih“ ljudi. Danas su to prostorije jedne stranke, sutra mogu biti institucije, redakcije, porodične kuće ili bilo ko ko se ne uklapa u željenu političku sliku.
Oni koji su prošle godine gledali na nasilje kao na sredstvo političke borbe sada bi morali da se zapitaju šta su zapravo ostavili iza sebe. Politička pobeda se ne gradi paljenjem prostorija, kamenicama i fizičkim sukobima.
A još manje se demokratija brani tako što se drugom čoveku oduzima pravo da bude drugačijeg političkog uverenja.
Zato Vučevićeva poruka nije samo stranačka poruka. Ona je i upozorenje da se granica mora znati.
Može se kritikovati vlast. Može se protestovati. Mogu se zahtevati promene. Ali kada protest pređe u nasilje, kada se ljudi napadaju zbog političkog stava i kada se uništava imovina, onda više nije reč o demokratskoj borbi, već o opasnom političkom primitivizmu.
Srbiji nisu potrebne ulice u plamenu, već institucije koje rade, politička borba bez nasilja i društvo u kojem niko ne mora da strahuje zato što pripada jednoj ili drugoj političkoj opciji.
Avgustovski događaji zato ne smeju biti izbrisani iz kolektivnog pamćenja. Ne da bi se društvo ponovo delilo, već da bi se jasno znalo kuda ne smemo ponovo da idemo.
Jer ko zaboravi nasilje, rizikuje da mu se ono vrati.
A Srbiji je danas više nego ikada potrebno da političke razlike rešava glasom, argumentima i izborima – a ne vatrom, pesnicama i ulicom.
