Predsednik SNS-a i savetnik predsednika Srbije Miloš Vučević obišao je Spomen-sobu u Mrkonjić Gradu, gde su uklesana imena 262 poginula borca i 20 boraca koji se i danas vode kao nestali.
U trenucima kada se narod seća svojih najtežih stradanja, Mrkonjić Grad nije bio samo mesto obilaska jedne spomen-sobe. Bio je mesto tišine koja govori glasnije od svake reči, mesto gde su mermerne ploče postale svedočanstvo časti, žrtve i nepokolebljivog duha srpskog naroda.
Predsednik SNS-a i savetnik predsednika Srbije Miloš Vučević obišao je Spomen-sobu u Mrkonjić Gradu, gde su uklesana imena 262 poginula borca i 20 boraca koji se i danas vode kao nestali.
„Svako ime na ovim pločama nosi jedan život, jednu porodicu, jedan nedosanjani san. Svaka fotografija, lični predmet, dokument i vojni eksponat svedoče o ljudima koji su svoju najveću žrtvu ugradili u slobodu koju danas imamo“, poručio je Vučević.
Ali u toj spomen-sobi ne stoje samo predmeti prošlosti. Stoje pogledi mladića koji se nikada nisu vratili kući, satovi koji su stali u trenutku rata, pisma koja su ostala nedovršena i tišina porodica koje već decenijama čekaju odgovore o svojim najmilijima.
„Ovakva mesta nas podsećaju da su sećanje, poštovanje i zahvalnost naša trajna obaveza. Dužni smo da čuvamo istinu o njihovom podvigu i da njihovo delo nikada ne bude zaboravljeno“, istakao je Vučević.
Posebnu simboliku današnjem danu dala je činjenica da je Vučević na put ka Republici Srpskoj krenuo motorom, zajedno sa drugim motoristima, kako bi prisustvovao sutrašnjem obeležavanju godišnjice „Oluje“ – jednog od najtragičnijih događaja u novijoj istoriji srpskog naroda.
„Krećemo ka Republici Srpskoj zbog obeležavanja užasnog pogroma i stradanja Srba iz Republike Srpske Krajine u zločinačkoj akciji ‘Oluja’“, poručio je Vučević.
Kolone motora koje su krenule iz Novog Sada nisu bile samo putovanje kroz kilometre. Bile su putovanje kroz sećanje, kroz bol krajiških kolona, kroz uspomenu na više od 1.900 poginulih i nestalih i na najmanje 220.000 Srba koji su u avgustu 1995. godine proterani sa svojih vekovnih ognjišta.
„Srbija ne zaboravlja krajiški srpski narod“, naglasio je Vučević, dodajući da su sa njim na put krenuli ljudi iz različitih krajeva Srbije i prostora gde živi srpski narod.
Njegove reči o jedinstvu naroda posebno su odjeknule uoči Dana sećanja na stradale i prognane Srbe u „Oluji“.
„Bez obzira na kom prostoru živimo, pripadamo istom narodu, govorimo istim jezikom, pišemo istim pismom i povezuje nas ista vera. Samo ujedinjena Srbija pobeđuje“, poručio je Vučević.
U vremenu kada se mnogi narodi bore da sačuvaju svoje pamćenje, Mrkonjić Grad je danas podsetio da sloboda nikada nije došla sama od sebe. Ona je plaćena životima onih čija su imena uklesana u mermer, suzama njihovih majki i tišinom domova koji su ostali bez svojih najmilijih.
Zato ovaj događaj nije bio samo politički čin. Bio je to zavet da se žrtva ne zaboravi, da se istina čuva i da se sloboda poštuje kao najveća svetinja koju je jedan narod dobio kroz stradanje svojih junaka.
I dok su se u tišini spomen-sobe čitala imena poginulih, jedna poruka ostala je da odjekuje snažnije od svakog aplauza: narod koji pamti svoje junake, svoje stradalnike i svoje svetinje – narod je koji nikada ne gubi svoje dostojanstvo, svoju čast i svoju dušu.
