Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Svetog Atanasija Atonskog, velikog podvižnika i osnivača monaškog života na Svetoj Gori. Pored njegovog duhovnog značaja, za ovaj praznik vezuju se i brojna narodna verovanja i običaji koji su se u pojedinim krajevima Srbije sačuvali do danas.
Prema narodnom predanju, Sveti Atanasije smatra se zaštitnikom od oluja i vremenskih nepogoda. Jedno od najpoznatijih verovanja kaže da, kada zagrmi, nečastivi pokušava da se sakrije u posude, zbog čega su naši preci na ovaj dan pažljivo zatvarali sve ćupove, lonce i druge sudove sa poklopcem. Verovalo se da taj običaj štiti dom od nesreće i zla.
Legenda govori da je Sveti Atanasije nadmudrio đavola, koji se prerušio kako bi ga iskušao. Svetitelj ga je, prema predanju, naveo da uđe u mali ćup, koji je potom zatvorio i bacio u more. Od tada je, prema narodnom verovanju, ostalo pravilo da se na ovaj praznik sve posude drže dobro zatvorene, naročito ako se čuje grmljavina.
U nekim krajevima Srbije Svetog Atanasija posebno poštuju vodeničari, jer se verovalo da tog dana ne treba pokretati vodenice, pošto „nečastive sile vrebaju u virovima“. Iako su ova verovanja deo narodne tradicije, praznik pre svega poziva vernike na molitvu, smirenje i duhovno ukrepljenje.
