Vidovdan, jedan od najznačajnijih praznika u srpskoj tradiciji, pored svog istorijskog i duhovnog značaja prati i niz narodnih običaja i verovanja. Jedno od najpoznatijih kaže da vremenske prilike na ovaj dan mogu da nagoveste kakvo će vreme biti do kraja godine, pa su naši preci pažljivo posmatrali nebo i prirodne pojave.
Prema narodnom predanju, ako je Vidovdan sunčan i vedar, veruje se da će ostatak godine biti povoljan, plodan i uspešan. Uz ovaj običaj vezuje se i verovanje da tog dana treba izneti novac napolje i nakratko ga ostaviti na svežem vazduhu, jer se smatra da taj simboličan čin donosi blagostanje, finansijski napredak i berićet u domu.
S druge strane, ukoliko se na Vidovdan nadviju tamni i olujni oblaci, stari običaj nalaže da se čovek prekrsti i napravi znak krsta prema oblacima. Verovalo se da se na taj način štite njive, voćnjaci i letina od nevremena i grada, kako bi godina bila rodna.
Iako ova verovanja nemaju naučnu potvrdu niti su deo crkvenog učenja, ona predstavljaju dragocen deo srpske narodne tradicije i kulturnog nasleđa. Mnoge porodice ih i danas neguju kao uspomenu na običaje predaka, posebno na Vidovdan, praznik koji ima posebno mesto u kolektivnom sećanju srpskog naroda.
