Видовдан, један од најзначајнијих празника у српској традицији, поред свог историјског и духовног значаја прати и низ народних обичаја и веровања. Једно од најпознатијих каже да временске прилике на овај дан могу да наговесте какво ће време бити до краја године, па су наши преци пажљиво посматрали небо и природне појаве.
Према народном предању, ако је Видовдан сунчан и ведар, верује се да ће остатак године бити повољан, плодан и успешан. Уз овај обичај везује се и веровање да тог дана треба изнети новац напоље и накратко га оставити на свежем ваздуху, јер се сматра да тај симболичан чин доноси благостање, финансијски напредак и берићет у дому.
С друге стране, уколико се на Видовдан надвију тамни и олујни облаци, стари обичај налаже да се човек прекрсти и направи знак крста према облацима. Веровало се да се на тај начин штите њиве, воћњаци и летина од невремена и града, како би година била родна.
Иако ова веровања немају научну потврду нити су део црквеног учења, она представљају драгоцен део српске народне традиције и културног наслеђа. Многе породице их и данас негују као успомену на обичаје предака, посебно на Видовдан, празник који има посебно место у колективном сећању српског народа.
