Početak poljoprivredne sezone i pripreme za žetvu 2026. godine otvaraju važno pitanje u domaćem agraru – da li su proizvođači u Srbiji spremni za predstojeću žetvu i kakvi ih rezultati očekuju u uslovima sve izraženijih klimatskih promena i nestabilnosti tržišta.
Prema analizama stručnjaka iz oblasti poljoprivrede, godina 2026. donosi nastavak trendova koji su već prisutni poslednjih sezona – izražene vremenske oscilacije, uključujući suše, mrazeve bez snežnog pokrivača i lokalne vremenske nepogode, koje mogu značajno uticati na prinos i kvalitet ratarskih kultura.
Posebno se naglašava da se poljoprivreda više ne može oslanjati na „prosečnu godinu“, jer takvi uslovi praktično više ne postoje, već je neophodno prilagođavanje novim klimatskim realnostima kroz savremene agrotehničke mere, bolje planiranje i primenu tehnologije u proizvodnji.
Kada je reč o pšenici i drugim žitaricama, stručne procene ukazuju da trenutno stanje useva u mnogim regionima deluje stabilno, ali da konačni rezultati žetve u velikoj meri zavise od vremenskih uslova u završnim fazama razvoja biljaka, kao i od količine padavina u kritičnim periodima.
Pored klimatskih faktora, dodatni izazov predstavljaju i tržišni uslovi – kretanje cena, otkupna politika i stabilnost poljoprivrednih podsticaja, koji direktno utiču na ekonomsku održivost proizvodnje.
Stručnjaci poručuju da je ključ za uspešnu žetvu 2026. godine u pravovremenoj pripremi, primeni agrotehnike i stalnom praćenju stanja useva, kao i u brzom reagovanju na promene vremenskih uslova tokom vegetacionog perioda.
U takvim okolnostima, pitanje „da li smo spremni za žetvu“ postaje ne samo tehničko, već i strateško pitanje za celokupan agrarni sektor Srbije.
