Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik Svetog Vasilija Ostroškog, jednog od najpoštovanijih svetitelja u pravoslavlju, čije se mošti više od tri veka čuvaju u manastiru Ostrog.
Na današnji praznik hiljade vernika iz Srbije, Crne Gore i regiona odlaze na Ostrog kako bi se poklonili moštima svetitelja za koga se veruje da pomaže bolesnima, nevoljnima i svima koji mu se iskreno pomole. Ova svetinja vekovima je mesto hodočašća ljudi različitih vera, a brojna svedočanstva o isceljenjima i čudima doprinela su da Sveti Vasilije Ostroški ostane jedan od najvoljenijih svetitelja među narodom.
Sveti Vasilije rođen je kao Stojan Jovanović 1610. godine u Hercegovini, a još u mladosti zamonašio se u trebinjskom manastiru. Kasnije je postao episkop zahumski i hercegovački, poznat po skromnosti, strogom duhovnom životu i brizi za narod u teškim vremenima turske vladavine. Nakon rušenja manastira Tvrdoš prešao je u Ostrog, gde je nastavio svoj monaški podvig i gde je i upokojen 1671. godine.
Prema narodnom verovanju, na dan Svetog Vasilija ne bi trebalo raditi teške fizičke poslove, niti se svađati i izgovarati ružne reči. Veruje se da ovaj dan treba provesti u miru, molitvi i porodičnom okupljanju, kako bi tokom cele godine u domu vladali sloga i zdravlje.
Mnogi vernici danas pale sveće za zdravlje bližnjih, dok pojedini poste i odlaze u crkvu na liturgiju. U narodu je posebno ukorenjeno uverenje da molitve upućene Svetom Vasiliju Ostroškom donose utehu, duhovni mir i snagu u najtežim životnim trenucima.
