Српска православна црква и верници данас обележавају празник Светог Василија Острошког, једног од најпоштованијих светитеља у православљу, чије се мошти више од три века чувају у манастиру Острог.
На данашњи празник хиљаде верника из Србије, Црне Горе и региона одлазе на Острог како би се поклонили моштима светитеља за кога се верује да помаже болеснима, невољнима и свима који му се искрено помоле. Ова светиња вековима је место ходочашћа људи различитих вера, а бројна сведочанства о исцељењима и чудима допринела су да Свети Василије Острошки остане један од највољенијих светитеља међу народом.
Свети Василије рођен је као Стојан Јовановић 1610. године у Херцеговини, а још у младости замонашио се у требињском манастиру. Касније је постао епископ захумски и херцеговачки, познат по скромности, строгом духовном животу и бризи за народ у тешким временима турске владавине. Након рушења манастира Тврдош прешао је у Острог, где је наставио свој монашки подвиг и где је и упокојен 1671. године.
Према народном веровању, на дан Светог Василија не би требало радити тешке физичке послове, нити се свађати и изговарати ружне речи. Верује се да овај дан треба провести у миру, молитви и породичном окупљању, како би током целе године у дому владали слога и здравље.
Многи верници данас пале свеће за здравље ближњих, док поједини посте и одлазе у цркву на литургију. У народу је посебно укорењено уверење да молитве упућене Светом Василију Острошком доносе утеху, духовни мир и снагу у најтежим животним тренуцима.
