U Nemačkoj je tokom prethodne godine zabeležen značajan porast krivičnih dela sa političkom pozadinom povezanom sa levim ekstremizmom. Prema podacima Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova, broj takvih dela porastao je za više od 35%, dok su nasilni incidenti zabeležili još izraženiji rast od 43%. Ministar unutrašnjih poslova Alexander Dobrindt (CSU) upozorio je da ovakav trend predstavlja ozbiljan izazov za pravni poredak i bezbednost građana, najavivši jačanje primene ustava i odlučniji obračun sa levim ekstremizmom. Ni Srbija, kao deo evropskog prostora, nije ostala po strani. I ovde se u pojedinim protestnim i blokaderskim akcijama sve češće postavlja pitanje gde prestaje politički aktivizam, a gde počinju pritisak, incidenti i otvoreno nasilje. Ono što je posebno alarmantno jeste podatak da koji je našoj redakciji dostavio Centar za društvenu stabilnost da je porast levo-ekstremističkog, Antifa i zeleno-radikalnog nasilja uvećan 187% u odnosu na 2021. godinu.
Zabrinutost u Nemačkoj izazivaju napadi na infrastrukturu i sukobi sa policijom. U pojedinim slučajevima, poput sabotaže elektro-mreže u Berlinu, za koju se vezuje grupa Vulkangruppe, posledice su direktno pogodile desetine hiljada građana koji su usred zime ostali bez električne energije. Nemačke bezbednosne službe već duže upozoravaju na radikalizaciju dela autonomnih i ekstremističkih grupa koje deluju pod parolama antifašizma i klimatskog aktivizma, a koje se sve češće dovode u vezu sa nasilnim metodama, uključujući napade na policiju i kritičnu infrastrukturu.
Slični obrasci mogu se primetiti i u Srbiji tokom pojedinih ekoloških i političkih blokada, iako su neki slučajevi manje radikalni nego u Nemačkoj, brojčano su mnogo češći. U više navrata beleženi su incidenti tokom protesta protiv infrastrukturnih i rudarskih projekata. Blokade puteva, sukobi sa policijom i oštećenje imovine postali su deo pojedinih okupljanja, iako nisu bili odlika svakog protesta.
U nizu slučajeva u Srbiji zabeleženi su ozbiljni incidenti koji su prevazilazili okvir mirnog okupljanja. Tokom ekoloških protesta i blokada puteva protiv projekata rudnika litijuma, pojedini blokaderi pokazali su otvoreno nasilje – fizički su nasrtali na policiju, oštećivali imovinu i napadali prostorije Srpske napredne stranke. U javnosti su zabeleženi brojni slučajevi upada u političke prostorije i napada na aktiviste na terenu.
Konkretno, tokom jula i avgusta 2025. godine u Valjevu je grupa demonstranata razbijala stakla, demolirala i palila prostorije SNS-a, što je dovelo do sukoba, hapšenja i povređenih. U avgustu iste godine u Novom Sadu maskirani blokaderi, naoružani motkama, palicama i pirotehničkim sredstvima, upadali su u više prostorija SNS-a, među njima i na Bulevaru oslobođenja, u Kosovskoj i Stražilovskoj ulici. Tom prilikom demoliran je inventar, paljene su zastave, prosipana farba i fizički su napadani prisutni aktivisti i simpatizeri.
Zabeleženi su i napadi na novinare koji su pokušavali da izveštavaju sa lica mesta. U više navrata, tokom protesta i blokada, snimatelji i reporteri bili su izloženi ometanju, gađanju i upotrebi biber-spreja, što dodatno pokazuje koliko lako nasilna atmosfera može da se prelije i na one čiji je posao da obaveste javnost. Slični incidenti sa bacanjem baklji, kamenica, blokadama magistralnih puteva i železničkih pravaca beleženi su i u Beogradu i drugim gradovima, što dodatno pojačava utisak da se obrazac radikalizacije protesta ne može više ignorisati.
