Vernici ove dane provode u molitvi, pokajanju i strogom postu, prateći brojne narodne običaje koji donose duhovnu snagu, mir i blagostanje.
Ulazak u Strasnu nedelju označava kraj višenedeljnog posta i duhovnu pripremu za najveći hrišćanski praznik, Vaskrs. Vernici ove dane provode u molitvi, pokajanju i strogom postu, prateći brojne narodne običaje koji donose duhovnu snagu, mir i blagostanje.
Strasni ponedeljak
Označava početak poslednje sedme nedelje posta, poznate kao Velika nedelja. Dan je nazvan „strasnim“ zbog pojačanih molitava, bdenja i posta. U nekim krajevima Srbije parovi se u ovom periodu uzdržavaju od bračnih odnosa. Nedelja je radna jer se vrše velike pripreme za Vaskrs, kada se obično ništa ne radi.
Velika sreda
Tokom Velike srede vernici nastavljaju sa radnim obavezama uz duboku duhovnu posvećenost. Žene su tradicionalno izbegavale šivenje, dok je stoku pripremala posebna hrana. U nekim predelima sakupljalo se i „čupalo“ zaštićeno bilje koje štiti od zlih sila.
Veliki četvrtak
Dan je posvećen poljoprivrednim radovima, sa posebnim naglaskom na setvu bostana. Žene su palile sveće i puštale ih niz vodu u znak sećanja na duše preminulih, kao poštovanje prema duhovima predaka.
Veliki petak
Najstroži dan posta, kada se sećamo Hristovog stradanja na krstu. Vernici tog dana farbaju vaskršnja jaja, koja u nekim krajevima služe za zaštitu stoke ili se nose u crkve kao znak poštovanja prema Hristovom grobu.
Velika subota
Dan nastavka farbanja jaja, sa posebnim naglaskom na crvenu boju koja simbolizuje Hristovo vaskrsenje. Pripremaju se i tradicionalni vaskršnji kolači ukrašavani jajima i bosiljkom, u slavu života i obnovljenog duha.
Vaskrs
Najveći hrišćanski praznik obeležava pobedu života nad smrću i grehom, Hristovo vaskrsenje i obećanje večnog života vernicima. Sve običaje i rituale u ovaj dan prati radost, zajedništvo i molitva za obnovu i nadu.
