Prvi april širom sveta poznat je kao Dan šale – dan kada su nestašluci, podvale i duhovite obmane dozvoljene više nego inače. Ipak, u savremenom dobu, kada su društvene mreže preplavljene dezinformacijama, ovaj praznik polako gubi svoj prvobitni šarm.
Najrasprostranjenije objašnjenje njegovog porekla vodi nas u Francusku 16. veka. Kralj Karlo IX je 1564. godine odlučio da početak Nove godine pomeri sa kraja marta na 1. januar. Oni koji su nastavili da slave Novu godinu 1. aprila postali su meta podsmeha, pa su im drugi pravili razne šale. Iz tog perioda potiče i običaj kačenja papirne ribe na leđa, poznat kao „aprilska riba“.
Iako je ova priča najpoznatija, postoje i stariji tragovi sličnih običaja. U delu Kenterberijske priče iz 14. veka pominju se prevare i nesporazumi vezani za ovaj datum, dok je u Engleskoj krajem 17. veka ovaj dan već bio poznat kao „Praznik budala“.
Kroz istoriju, prvoaprilske šale postajale su sve maštovitije. Jedna od najpoznatijih je priča BBC-ja iz 1957. godine o „drvetu špageta“, koja je ubedila mnoge gledaoce da testenina raste na drveću. Takve podvale pokazuju koliko su ljudi spremni da poveruju u neobične priče kada su predstavljene na uverljiv način.
Ipak, u doba interneta, granica između šale i dezinformacije postaje sve tanja. Upravo zato mnogi smatraju da prvi april danas više nije ono što je nekada bio – bezazleni dan smeha i zabave.
