Opozicioni analitičari i njihovi zastupnici isticali su da će oni sigurno odneti pobedu, pominjale su se procene od 70 do 80 odsto podrške, a pad vlasti predstavljan je kao izvesnost koja je na korak od ostvarenja.
Dakle, pogledajmo se u oči i bez uvijanja. Čitav period do održavanja lokalnih izbora zakazanih za 29. mart bio je ispunjen narativom da su „studenti“, odnosno, kako ih nazivaju blokaderi koji studente koriste kao pokriće za sopstvene političke namere, favoriti i ubedljivi pobednici. U javnosti su se mogle čuti poruke u kojima su predstavljani kao „naši solunci“, „1300 kaplara“ i slično, uz pokušaj da im se prida simbolika istorijskog podviga i široka društvena podrška.
Opozicioni analitičari i njihovi zastupnici isticali su da će oni sigurno odneti pobedu, pominjale su se procene od 70 do 80 odsto podrške, a pad vlasti predstavljan je kao izvesnost koja je na korak od ostvarenja. Međutim, izborni rezultati su pokazali drugačiju sliku. Suočavanje sa činjenicom da je Srpska napredna stranka ipak odnela pobedu dovodi u pitanje ranije iznete tvrdnje i procene.
Otud se nameće pitanje da li će neko izaći pred javnost i priznati da su očekivanja bila nerealna, da su procene bile preuveličane i da je javnost dovedena u zabludu. Da li će se čuti poruka da je pokret građen na pogrešnim pretpostavkama i da se preuzima odgovornost za izborni neuspeh? Po svemu sudeći, sudeći po dosadašnjem delovanju i retorici, takva vrsta samokritike teško je očekivana.
