Polovina korisnika građanskog dohotka u Nemačkoj nema nemačko državljanstvo, a sistem zdravstvene zaštite se zbog toga opterećuje.
Andreas Gasen, predsednik Kancelarije za obavezno zdravstveno osiguranje, u intervjuu za „nzz.ch“ izjavio je da nemačka politika preko zdravstvenog sistema pokriva troškove stotina hiljada migranata, uključujući i one koji nisu državljani Nemačke. Prema njegovim rečima, oko polovine od 5,5 miliona primalaca građanskog dohotka (Bürgergeld) nema nemački pasoš, ali imaju trenutni i potpuni pristup lekarima, bolnicama i lekovima, što godišnje košta oko 10 milijardi evra.
Gasen je naglasio da to nije „originalna zdravstvena usluga“, već oblik socijalne pomoći finansiran doprinosima radnika, i dodao da bi premeštanje ovih 10 milijardi evra u državni budžet značajno smanjilo pritisak na rast doprinosa. Od ukupno 45 milijardi evra „vanosiguravajućih“ troškova, ova mera bi imala veliki efekat na sistem.
On je kritikovao i političare, navodeći da reforme kasne zbog kratkovidosti i straha od nepopularnih poteza, kao i da je digitalizacija u ordinacijama u haosu, sistemi često padaju, lekari gube vreme, a pacijenti čekaju. Posebno je ukazao na nedostatak porodičnih lekara, oko 5.000 mesta je prazno, što onemogućava efikasnu primenu obaveznog „primarnog lekara“.
Gasen je dodao da je nemački zdravstveni sistem jedan od najboljih na svetu, ali da ta „sloboda“ dovodi do preopterećenja: svako može odmah kod specijaliste, ali to nije održivo. Istovremeno, Nemačka ima previše bolnica – u Severnoj Rajni-Vestfaliji ih je tri puta više nego u Holandiji, a broj stanovnika je sličan.
