Градске власти најављују улагања у енергетику и инфраструктуру, уз амбицију да Нови Сад постане лидер у одрживом развоју у региону.
Градоначелник Новог Сада Жарко Мићин изјавио је уочи седнице Скупштине града да је један од кључних пројеката планираних за усвајање изградња соларно-термалног постројења, које би значајно унапредило енергетску ефикасност града. Планирано је да се постројење налази у радној зони на североистоку града, у близини топлане у насељу Шангај.
Према његовим речима, овај пројекат представља једно од најсавременијих решења у области обновљивих извора енергије у Србији, а већ је добио и међународно признање за иновативност у систему грејања. Основна идеја је да се током летњих месеци складишти топлотна енергија добијена из соларних извора, која би се потом користила током зиме за загревање домаћинстава.
На тај начин, како је истакнуто, град би могао да смањи потрошњу гаса за око 17 одсто, уз истовремено смањење емисије угљен-диоксида за око 17.000 тона годишње. Процењена вредност пројекта износи 105 милиона евра, а почетак изградње очекује се 2028. године.
Градоначелник је нагласио да Нови Сад већ поседује један од најсавременијих система даљинског грејања у региону, те да ће ова инвестиција додатно оснажити енергетску одрживост и повећати удео енергије из обновљивих извора.
Поред овог пројекта, у фокусу седнице је и план за уређење Петроварадинске тврђаве, који подразумева њену обнову и повезивање са будућим пешачко-бициклистичким мостом. У оквиру тих радова планирана је и изградња лифта који би омогућио лакши приступ тврђави. Грађани ће, како је најављено, имати прилику да се упознају са урбанистичким решењима током јавног увида.
Такође су најављене измене у програму рада јавног комуналног предузећа „Водовод и канализација“, које предвиђају значајно проширење водоводне мреже, укључујући изградњу више од 13 километара нових цевовода за стотине домаћинстава. Укупна дужина нове мреже у том делу града достићи ће 25 километара.
Мићин се осврнуо и на питање простора Академије уметности, нагласивши да та установа није угрожена, већ да ће након завршетка радова добити додатни простор на коришћење. Истовремено је указао на, како је рекао, неадекватно коришћење појединих објеката, уз напомену да постоји потреба да се они ставе у функцију културних институција.
На крају, најављено је и да ће основна школа „Милош Црњански“ бити пребачена из власништва Покрајине у власништво града, што представља још један корак у реорганизацији управљања јавним објектима.
