У тренутку кад се тензије подижу, Бачки Петровац бира зрелост: дијалог уместо подела и заједништво као одговор на немир данас свима јасан.
КАДА СУ РАЗЛИКЕ БИЛЕ СНАГА, А НЕ ПРЕТЊА
Бачки Петровац није место у ком се национална припадност доказивала гласом, већ делима. Деценијама уназад, Срби и Словаци овде су живели једни поред других, али и једни са другима, делећи свакодневицу, радост и бригу, без потребе да се међусобно пребројавају.
Улице овог места памте време када су се језици мешали природно, без наметања и без отпора. У школама су деца учила да различитост није разлог за дистанцу, већ прилика за разумевање. У домаћинствима се знало да се поштује туђи обичај као свој, јер је комшија, пре свега комшија, а тек онда припадник било ког народа.
Српска и словачка заједница у Бачком Петровцу заједно су градиле институције, радиле у истим колективима, делиле економске и друштвене изазове. Никада овде није постојала потреба да се пита „ко си“, већ „какав си човек“.
Зато је важно подсетити да овај простор има дугу традицију суживота која није настала декларативно, већ животно. Она није била резултат политичких кампања, већ зрелости једне средине која је разумела да се стабилност не гради на подели, већ на уважавању.
И управо због те историје, Бачки Петровац има одговорност, да не дозволи да се оно што је годинама грађено наруши површним порукама и краткорочним интересима.
Последњих месеци, Бачки Петровац се, као и многа друга места, суочава са појачаним друштвеним тензијама које се све чешће испољавају кроз јавна окупљања, зборове, непрекидно шетање и скакање по улицама, гласне поруке и симболичке поделе. Иако је право на изражавање мишљења неупитно, начин на који се то чини оставља последице које превазилазе тренутни повод.
У таквом амбијенту, поједине поруке, намерно или несвесно, почињу да задирају у осетљиво ткиво једне средине која је деценијама грађена на међусобном поверењу. Када се у јавном простору повуче линија „нас“ и „њих“, без обзира на то како је формулисана, она лако може да се прочита као позив на раздвајање, а не на разговор.
Посебно је важно бити обазрив у мултиетничким срединама попут Бачког Петровца, где је свака реч јача, а сваки гест видљивији него другде. Оно што је негде пролазна политичка порука, овде може одјекнути као сумња, неспокој или осећај искључености, и то код људи који су годинама живели без таквих дилема.
Историја овог места учи да стабилност никада није одржавана виком, већ разумевањем. Да се разлике нису истицале као разлог за сукоб, већ као чињеница живота. Зато је одговорност свих јавних актера, било да говоре са бине, улице или друштвених мрежа, да воде рачуна о томе да критика не постане подела, а незадовољство не прерасте у дистанцу међу комшијама.
Бачки Петровац има снагу да препозна разлику између грађанског гласа и покушаја да се немиром створи утисак дубљег раскола. Управо у временима повишених тонова, највећа вредност је остати прибран, укључив и свестан да се будућност ове средине не гради на супротстављању, већ на заједничком разуму.
Тишина поштовања и даље је најјачи одговор на сваку буку која прети да наруши оно што је годинама грађено.
