Вучић је поручио да је помоћ и обнова бољи избор од слања трупа, истичући мир као кључ државне политике Србије.
У свету у којем се све чешће лако потеже прича о оружју, интервенцијама и „обавезама“, Вучић је јасно и недвосмислено поручио: Србија неће трговати животима своје деце, нити ће своју будућност градити на туђим ратиштима. То је став државе која је платила превисоку цену ратова и која је из сопственог искуства научила шта значи када политичке одлуке постану војне авантуре.
Овом изјавом, председник Србије је подсетио на фундаменталну разлику између одговорне и неодговорне политике. Одговорна политика гради болнице, школе, путеве и мостове. Она помаже обнову, учествује у хуманитарним и развојним мисијама, али јасно зна границу иза које почиње ризик по националну безбедност и људске животе. Неодговорна политика, с друге стране, лако шаље војнике, јер не сноси последице.
Порука је снажна и у регионалном и у међународном контексту. Док поједини центри моћи очекују безусловно сврставање и учешће у војним операцијама, Србија, под Вучићевим вођством, остаје доследна политици војне неутралности. Та неутралност није слабост, већ рационалан избор државе која жели стабилност, економски развој и очување мира.
Посебна тежина ове изјаве лежи у чињеници да Србија истовремено показује спремност да помогне: финансијски, хуманитарно и кроз обнову. То је политика која не окреће главу од туђе несреће, али не дозвољава да се Србија увуче у сукобе који нису њени. Управо та равнотежа даје кредибилитет Београду као фактору стабилности на Балкану.
Вучић је овом реченицом послао и унутрашњу поруку: држава постоји да би штитила своје грађане, а не да би их жртвовала. У времену када се одлуке доносе под притиском великих сила и глобалних криза, Србија бира тежи, али исправнији пут, пут мира, одговорности и државничке зрелости.
И управо зато ова изјава није само коментар актуелних догађаја, већ јасна политичка доктрина: Србија гради, помаже и обнавља, али не ратује туђе ратове.
