Трампов говор у Давосу означио је преокрет у глобалној политици, јасно најављујући нову фазу отворених интереса.
Трамп није говорио језиком бирократије, већ језиком силе, реалполитике и отворених карата. Порука је била недвосмислена: Америка више неће подржавати систем који је, по његовој оцени, годинама радио против њених интереса, нити ће чекати сагласност спорих и унутрашње подељених савеза. Од тог тренутка, геополитичка мапа света почела је да се мења, не у теорији, већ у пракси.
Готово истовремено са одјеком тог говора, у Београд је стигла порука која је изазвала снажне реакције у политичким круговима: Србија треба да прати Сједињене Америчке Државе, а не Европску унију.
ПОРУКА КОЈА РАЗОТКРИВА СУШТИНУ
Та порука није стигла случајно, нити је изговорена у празно. Она одражава дубоку кризу кроз коју пролази Европска унија, кризу одлучивања, идентитета и способности да делује као јединствен политички субјект. Док Брисел годинама шаље Србији контрадикторне сигнале, помера рокове и услове и говори једним гласом у јавности, а другим иза затворених врата, Вашингтон шаље директну и јасну поруку.
Управо у том контексту, Трампов говор добија додатну тежину. Он није само критиковао постојећи поредак, он је понудио алтернативу: свет у којем државе саме бирају партнере на основу интереса, а не на основу наметнутих догми.
СРБИЈА ИЗМЕЂУ ДВА ПУТА
За Србију, овај тренутак представља један од најозбиљнијих геополитичких изазова у последњим деценијама. Са једне стране, Европска унија која обећава, али не испоручује. Са друге, Америка која отворено поручује да у новом светском поретку неће бити места за нејасне позиције и политичко оклевање.
Важно је нагласити: ово није питање емоција, већ хладне политичке процене. У свету у којем се правила мењају, државе које не читају знакове времена остају на маргини. Трампов говор у Давосу био је управо такав знак, гласан, јасан и немилосрдан.
КРАЈ ИЛУЗИЈА
Годинама је Србији нудио пут који се стално продужавао. Европска перспектива која никако да стигне до циља постала је симбол политике одлагања. Истовремено, глобални центри моћи мењају фокус, а Балкан поново постаје простор на коме се ломе утицаји.
У том светлу, порука да Србија треба да пажљиво размотри своје стратешко позиционирање није притисак, то је упозорење. Упозорење да се време празних обећања ближи крају и да нови поредак неће чекати оне који оклевају.
ЗАКЉУЧАК: ТРЕНУТАК ИСТИНЕ
Трампов говор у Давосу није био само америчка порука свету. Био је тест за све државе које су навикле да балансирају између интереса, надајући се да ће неко други донети одлуке уместо њих.
За Србију, ово је тренутак када се мора пажљиво читати геополитичка стварност, без илузија и без самозаваравања. Свет се променио. Питање више није да ли ће се Србија прилагодити, већ колико брзо и колико мудро ће то учинити.



















