Вепови и никотинске кесице ушли су у школска дворишта, а држава и струка воде тиху, али пресудну битку за здравље деце.
Електронске цигарете, вепови, наргиле и никотинске кесице одавно више нису „нова појава“, већ тиха навика која се опасно брзо спушта ка основношколском узрасту. Иако закон јасно забрањује продају ових производа млађима од 18 година, пракса показује да деца до њих долазе лакше него икада, у близини школа, преко старијих другара или интернета. Управо зато борба против ове појаве све више излази из оквира пуке забране и улази у простор системске превенције.
У учионицама широм Србије последњих година све чешће се, уместо сувопарних лекција, отварају разговори о стварним последицама никотина на мозак и организам у развоју. Јавно здравље полако, али сигурно, постаје тема која се деци приближава језиком који разумеју. Пример за то су предавања која у основним и средњим школама држе здравствени радници, у сарадњи са наставницима и локалним институцијама, указујући да „бездимно“ не значи и безазлено.
Стручњаци упозоравају да је управо никотин тај који ствара зависност, без обзира на облик у ком се конзумира. Код деце и адолесцената он утиче на концентрацију, памћење, емоционалну стабилност и повећава ризик од каснијих тежих зависности. Оно што додатно забрињава јесте чињеница да се ови производи често представљају као модерни, безопасни и „мање штетни“, што код младих ствара лажан осећај сигурности.
Са друге стране, држава је последњих година направила јасан искорак ка превенцији. Појачане контроле продајних места, јаснија законска регулатива, као и укључивање здравствених установа у школске програме, показују да проблем није гурнут под тепих. Посебно је важно што се акценат ставља на едукацију, а не искључиво на казне, јер се навике не мењају страхом, већ разумевањем.
Системска подршка оваквим програмима шаље поруку да заштита деце није декларативна, већ стварна политика. Када лекари, наставници и институције делују заједно, ствара се фронт који је много јачи од било ког тренда са друштвених мрежа. Управо ту се види суштина одговорне државе: у превенцији која почиње на време, у школи, и у поверењу да су знање и разговор најјаче оружје.
Проблем доступности никотинских производа деци неће нестати преко ноћи. Али друштво које улаже у здравље младих, које отворено говори о ризицима и системски их смањује, показује да зна где жели да стигне. У тој борби сваки час, свако предавање и свака контрола нису формалност, већ инвестиција у генерације које долазе.



















