Док се рат наставља, кључне одлуке се доносе у тишини: преговори Украјине, САД и Русије улазе у одлучујућу фазу.
Док фронтови и даље горе, иза затворених врата почиње оно што може одлучити исход рата. Председник Украјине Володимир Зеленски потврдио је да су нови састанци преговарачких тимова Украјине, Сједињених Америчких Држава и Русије планирани у блиској будућности, а да је Сједињене Државе све извесније место где ће се водити наредна рунда разговора. Та порука, изговорена без детаља, али са јасним нагласком, говори више него што се на први поглед чини.
Емирати као увод, Америка као центар моћи
Према речима Зеленског, украјински преговарачки тим већ је иза себе оставио дводневне разговоре у Уједињеним Арапским Емиратима, где су, далеко од камера и јавности, одржани контакти и са америчком и са руском страном. Формално, радни састанци. Суштински, тест терена за оно што следи.
Чињеница да се наредни разговори најављују управо у САД није протоколарна. То је политичка порука. Америка преузима улогу центра гравитације преговора, док се други актери постепено гурају у страну. Преговарачки сто се помера тамо где је стварна моћ, и где се доносе коначне одлуке.
„О овоме се не говори телефоном“
Зеленски је у вечерњем видео-обраћању намерно нагласио да очекује свој тим у Кијеву ради „потпуног извештаја“, јер се, како је рекао, „о многим аспектима не може разговарати преко телефона“. Та реченица носи тежину. Она сугерише да су теме о којима се говори осетљиве, потенцијално судбоносне и политички опасне ако би прерано доспеле у јавност.
То значи да се више не разговара само о техничким питањима, хуманитарним коридорима или разменама заробљеника. На столу су, по свему судећи, много шира питања, од будућег безбедносног оквира, преко линија разграничења, до политичких гаранција које би могле означити крај или замрзавање сукоба.
Русија и САД: директан канал, Европа у сенци
Иако се формално говори о трилатералном формату, јасно је да се суштина разговора одвија између Вашингтона и Москве, док је Украјина истовремено учесник и предмет преговора. Европа, која је годинама била најгласнији политички и финансијски подржавалац Кијева, у овом процесу поново остаје у другом плану.
То само потврђује да се рат у Украјини све мање третира као регионални конфликт, а све више као део ширег глобалног надметања великих сила, у којем се одлуке доносе ван Брисела, далеко од декларација и резолуција.
Тишина као знак да се нешто ломи
Оно што највише упада у очи јесте тон. Нема тријумфализма, нема великих најава, нема јавних црвених линија. Само кратке, одмерене реченице и наглашена потреба за директним, личним разговорима. То је језик фазе у којој се нешто ломи, али још није спремно да буде изговорено.
Управо зато, најава нових састанака у САД може бити много више од још једног круга разговора. Она може означити улазак рата у политичку завршницу, или бар у њену најосетљивију фазу.
Једно је сигурно: када се преговори воде далеко од очију јавности, а речи се мере више него гранате, историја почиње да се пише тишином.


















