Цена злата забележила је највећи квартални пад у последњих 13 година, након што је у периоду од априла до јуна ове године изгубила око 16 одсто вредности. Реч је о најслабијем резултату од другог квартала 2013. године, што указује на значајну промену расположења инвеститора на глобалним финансијским тржиштима.
Према анализама тржишта, пад цене злата последица је пре свега промена у очекивањима у вези са каматним стопама у Сједињеним Америчким Државама, као и јачања америчког долара и повећаних приноса на обвезнице. У таквим условима, злато као имовина која не доноси принос постаје мање атрактивно за инвеститоре.
Иако је година почела снажним растом и достигнутим рекордним нивоима цене, у наставку је уследила корекција и снажан пад. Стручњаци наводе да су на тржишту приметни и фактори као што су промене геополитичких ризика, кретање инфлације и одлуке великих централних банака, што додатно утиче на нестабилност цена племенитих метала.
Поред злата, пад су забележили и други племенити метали, укључујући сребро, што указује на шире слабљење сектора. Ипак, поједини аналитичари истичу да централне банке и даље повећавају златне резерве, што би у наредном периоду могло да ублажи пад и стабилизује тржиште.
Упркос тренутном негативном тренду, део стручне јавности сматра да би даљи развој ситуације зависио од кретања каматних стопа и глобалне економске стабилности, што значи да се на тржишту злата и даље очекује висока неизвесност.
