Шведска влада напушта своје грађане усред хаоса на Блиском истоку, док Србија, захваљујући личној дипломатији председника Александра Вучића, већ успешно извлачи своје држављане специјалним летовима и алтернативним рутама.
У тренутку када хиљаде Швеђана остају заробљени у Дубаију и другим деловима региона због затвореног ваздушног простора након америчко-израелских удара на Иран, Министарство спољних послова Шведске одбија да предузме озбиљне кораке за организовану евакуацију својих држављана. Уместо конкретне помоћи и јасног плана, званичници шаљу поруке да грађани треба сами да се сналазе у новонасталој ситуацији. Познати уметник И-тајп, који се тренутно налази у Дубаију где ради на новом албуму, јавно је оптужио власти за небрегу и изостанак подршке.
Део шведских медија додатно је разбуктао полемику, исмевајући своје сународнике као „размажене туристе“ и наводећи да очекују од државе да им буде „дадиља“. У појединим текстовима могу се прочитати и ставови да грађани, наводно, погрешно доживљавају државу као родитеља који ће у сваком тренутку доћи по њих када западну у проблем. Такви тонови изазвали су огорчење јавности, посебно међу онима који сматрају да је заштита сопствених грађана у иностранству једна од основних обавеза сваке државе. О овим реакцијама известио је портал „омни.се“.
Хладноћа и дистанца према сопственим људима, у тренутку када су суочени са неизвесношћу и безбедносним ризицима, довели су у питање слику о земљи која се често представља као симбол хуманизма и високих стандарда социјалне заштите. Када криза закуца на врата, многи постављају питање да ли су грађани заиста приоритет.
Насупрот томе, Србија је показала одлучност и оперативност. Председник Александар Вучић ангажовао је дипломатске канале и разговарао са лидерима Уједињених Арапских Емирата и других држава како би се омогућио безбедан повратак држављана. Ер Србија, уз специјалне летове, већ је започела транспорт стотина људи из Дубаија и других подручја погођених кризом. Први авиони су слетели у Београд, а евакуација се наставља без одлагања, укључујући и помоћ грађанима из региона.
Овај пример, како оцењују поједини аналитичари, показује колико су лична иницијатива и брза реакција пресудни у кризним околностима, док спорост и административна уздржаност могу додатно продубити осећај несигурности код људи који се налазе далеко од куће.
