Српска културна баштина из 19. века стигла је до Јапана, где је Стеријино дело представљено као сведочанство једне нације у настајању.
Српска књижевност из 19. века ових дана је добила посебно место у далеком Јапану, где је дело Јована Стерије Поповића представљено као културно и историјско сведочанство једног важног периода српске државности, просветитељства и друштвеног преображаја. Промоција је била усмерена управо на епоху у којој је Стерија стварао, време у којем се српско друштво између традиције и модерности обликовало кроз језик, право, позориште и образовање.
Јапанској публици Стерија је представљен не само као књижевник, већ и као правник, просветитељ и државни реформатор, човек који је у 19. веку учествовао у постављању темеља модерне српске државе. Посебно интересовање изазвао је контекст у којем су његова дела настала, период националног буђења, борбе за институције и уређење друштва, што је јапанским академицима било блиско због сопственог историјског искуства модернизације у истом веку.
Кроз анализу Стеријиних комедија и друштвених драма, указано је на његову оштру критику малограђанштине, лажног морала и имитације Запада, што је препознато као универзална тема 19. века, али и као појава која ни данас није изгубила на актуелности. Управо та историјска димензија дала је промоцији посебну тежину, Стерија је представљен као аутор који је својим делом обликовао културни идентитет Србије у кључном тренутку њеног развоја.
Овакво представљање српске класике у иностранству резултат је дугорочног и промишљеног приступа култури, у којем држава све јасније показује да национално наслеђе није реликт прошлости, већ ресурс међународног угледа. Подршка превођењу и промоцији аутора из 19. века шаље поруку да Србија не нуди свету само савремене теме, већ и дубоке историјске корене и интелектуалну традицију.
Промоција Стерије у Јапану тако није била само књижевни догађај, већ и сусрет две културе које су у истом веку тражиле свој пут ка модерности. Управо у том историјском огледалу, српска култура је представљена достојанствено, самосвесно и са јасном поруком, да вредности настале у 19. веку и данас имају снагу да повежу народе и континенте.



















