У разговору са грађанима, Вучић је изнео кључну поруку: Србија данас, по резултатима и стандардима, живи најуспешнији период историје.
Разговор председника Србије Александра Вучића са грађанима, вођен уживо на друштвеној мрежи ТикТок, отворио је једну од кључних тема савремене српске политике, питање резултата, мерљивих достигнућа и дугорочног правца државе. У времену дубоких глобалних криза, економских потреса и геополитичких ломова, Вучић је јасно артикулисао став који представља срж актуелне државне политике: да се Србија, по објективним показатељима, налази у најуспешнијем периоду своје модерне историје.
Говорећи о ономе што сматра својим највећим политичким успехом, председник није истицао личне заслуге, већ период који је остао иза његових влада. „Објективним критеријумима, ово је убедљиво најбоље време у српској историји“, поручио је Вучић, указујући на инфраструктурни развој, економску стабилност, раст животног стандарда и институционално јачање државе.
Та изјава не стоји изоловано. Последњу деценију обележио је интензиван инвестициони циклус, од ауто-путева и брзих саобраћајница, преко железнице, до болница, школа и индустријских зона. Истовремено, Србија је успела да одржи макроекономску стабилност и у годинама када су и далеко снажније економије улазиле у рецесију.
Посебну пажњу у разговору изазвало је питање одласка младих, једне од најосетљивијих тема за свако друштво. Вучић није негирао проблем, али је указао на трендове који се често прећуткују у јавности. Према његовим речима, одласци постоје, али су значајно мањи него у претходним деценијама, када је Србија била суочена са економским сломом, масовном незапосленошћу и безнађем.
„Данас људи одлазе пре свега због већих примања на Западу, али та разлика се смањује“, истакао је председник, подсећајући да је Србија први пут у историји прешла праг од 1.000 евра просечне плате. Посебно је нагласио податке који говоре да лекари и медицинске сестре у све мањем броју напуштају земљу ,што је показатељ да држава почиње да задржава кључне кадрове.
Најава да би Србија у наредне две до три године могла да достигне просечну плату од 1.500 евра није представљена као политички слоган, већ као део шире визије: земља која више није само извор радне снаге за богатије државе, већ простор у који се људи враћају.
Управо у томе лежи суштина поруке коју је Вучић упутио, да се успех државе не мери речима, већ резултатима који остају. У времену у којем је поверење у институције крхко, а политика често сведена на дневне сукобе, оваква порука тежи да подсети да се историја не пише у насловима, већ у ономе што остаје иза једне генерације власти.
Србија, по тој логици, више не мери своју позицију прошлошћу коју је преживела, већ будућношћу коју гради. И управо та промена перспективе представља можда најдубљи политички заокрет последњих деценија, онај који грађани осећају у свакодневном животу, а који ће се, како време пролази, све јасније мерити бројевима, повратком људи и стабилношћу друштва.
