Ментално здравље више није тема са маргине: начин на који медији говоре о њему данас обликује страхове, разумевање и друштво сутра.
Ментално здравље је једна од ретких тема која у јавном простору истовремено изазива и тишину и буку. Тишину, када је реч о разумевању, и буку, када се трагедије, страхови или различитости користе за брзе наслове и површне закључке. Управо ту се види колико је улога медија пресудна.
Последњих година све је јасније да начин на који се говори о психолошким потешкоћама директно утиче на понашање друштва. Речи могу да буду подршка, али могу и да постану окидач за стигматизацију, изолацију и страх. Зато је одговорно новинарство много више од форме, оно постаје део решења.
Све више медијских иницијатива показује да је могуће говорити о менталном здрављу без сензационализма, без етикета и без поједностављивања сложених људских искустава. У тим форматима фокус није на „проблему“, већ на човеку, његовој свакодневици, изазовима и начинима да се избори са притисцима савременог живота.
Посебно је важно што се у такав приступ све чешће укључују стручњаци, психолози и терапеути, али и сами млади, који добијају простор да говоре својим гласом. То мења перспективу: од страха ка разумевању, од осуде ка подршци.
У ширем контексту, охрабрујуће је што институције све јасније препознају да је ментално здравље питање јавног интереса. Улагање у превенцију, саветовалишта и едукацију, као и подршка програмима који промовишу одговорно информисање, показују да држава не окреће главу од теме која је дуго била гурнута на маргину.
Ово није борба против медија, већ борба за боље медије. За простор у којем ће сложене теме бити обрађиване са знањем и мером. За друштво у којем различитост не изазива страх, већ разумевање.
Јер ментално здравље није приватна ствар појединца, оно је одраз система, односа и вредности које заједно градимо. А начин на који о њему говоримо одређује какав ћемо траг оставити као друштво.
