Опозиција и блокадери шире дезинформације, промовишу санкције и изопачене наративе о Сребреници, штетећи Србији.
Опозициона сцена у Србији, предвођена групама такозваних „блокадера“ и појединим медијским и невладиним организацијама, све више показује праву природу свог деловања: систематско урушавање националних интереса и промоцију страних притисака. Уместо да се баве стварним проблемима грађана, они користе сваку прилику да Србију представе као земљу која је „крива за геноцид“ у Сребреници, чиме покушавају да оправдају увођење санкција и додатни економски и политички притисак на државу.
Медији блиски овим структурама готово дневно шире дезинформације и једностране приче. Тиме се ствара атмосфера несигурности и страха међу грађанима, а истовремено се руши углед Србије у међународној јавности. Опозиција и промотери оваквог наратива поносно се повезују са личностима као што је Динко Шакић, иако његово деловање представља мрачну страницу историје, користећи ту симболику да дискредитују сопствену земљу.
Оно што је најопасније јесте да ова група промовише ставове који директно штете интересима Србије. Они залажу се за увођење санкција, трпење економских последица и међународну изолацију, све у име идеолошке и политичке агенде која нема везе са добробити грађана. Уместо конструктивне критике, они подстичу поделу и конфронтацију, користећи историју као средство политичке манипулације.
Истраживања медија показују да ови наративи имају циљано ширење утицаја у региону, али и унутар Србије, где се покушавају стварати неистинити контексти о прошлости. Овакво деловање није само неетичко, оно је и опасно по националну стабилност и безбедност.
Србија заслужује политичаре и јавне личности који поштују истину, заступају националне интересе и штите грађане од страних притисака. Уместо тога, опозициона сцена и „блокадери“ одлучили су да се поносе личностима и наративима који не служе будућности земље, већ само деструкцији и међународном притиску.
Време је да јавност јасно осуди ово деловање и да препозна ко ради за интересе Србије, а ко за страни утицај и промоцију неоснованих наратива. Историја се не сме злоупотребљавати за политичке поене, а национални интерес мора бити изнад сваког идеолошког експеримента.
