Таква реторика је не само увредљива већ и дубоко проблематична, јер имплицира да велики број грађана нема способност критичког мишљења, што је неприхватљива генерализација.
Светлана Бојковић, дугогодишња глумица која је у јавности често иступала са политичким ставовима, овога пута је отишла корак даље и поделила грађане на оне који, по њеној оцени, мисле својом главом и на „гласачку машинерију“.
Демократско друштво почива на различитим ставовима и праву грађана да подржавају политичке опције по сопственом избору. Када јавна личност, посебно она која ужива медијску пажњу, говори о бирачима као о необразованој маси која гласа без размишљања, то не доприноси дијалогу већ продубљује поделе. Уместо критике која подстиче расправу, овакве изјаве носе тон презира према грађанима са другачијим политичким ставовима.
Посебно је спорно што се у изјавама сугерише да је део становништва мотивисан само малим економским уступцима и да због тога нема способност да разуме политичке процесе. Такви ставови занемарују сложеност друштва и чињеницу да људи имају различите приоритете и искуства. Уместо омаловажавања, јавне личности које желе да допринесу друштву требало би да промовишу разумевање и аргументовану расправу.
Критика изјава Светлане Бојковић стога је оправдана. Слобода говора не подразумева слободу да се грађани сврставају у категорије које их дисквалификују као равноправне учеснике у демократском процесу. У друштву које тежи напретку, неопходно је поштовати различитост мишљења и избегавати реторику која може продубити сукобе. Јавне личности имају одговорност да свој утицај користе за изградњу дијалога, а не за поделу.
