Историја Бачког Петровца током Другог светског рата исписана је храброшћу младих интелектуалаца, тешким репресијама окупатора и коначним тријумфом слободе кроз формирање словачких партизанских јединица.

Почеци отпора и улога Гимназије
Пре него што је рат званично закуцао на врата, идеје отпора већ су клијале међу професорима и ученицима петровачке Гимназије. Под окриљем самообразовног кружока „Сладкович“, млади су се успротивили приступању Југославије Тројном пакту. У марту 1941. године, улицама Петровца одјекивали су исти слогани као у Београду: „Боље рат него пакт! Боље гроб него роб!“
Окупација је почела крваво 13. априла 1941. године, када су хортијевски тенкови прошли кроз место. Први сукоби са југословенском војском код железничке станице резултирали су масакром над војницима, чија су тела пренета у Гимназију, која је тада служила као импровизована болница. Прва жртва фашизма у Петровцу био је непознати југословенски херој који је преминуо 15. априла.
Организовање илегалног покрета
Отпор није настао спонтано, већ организовано. Кључне фигуре били су Рудо Хрубик и Брањо Мокић, који су почетком 1941. формирали језгро партијске организације. Убрзо је формирана и илегална организација СКОЈ-а под вођством Павла Ђуге.
Прве акције биле су симболичне али опасне. Након што је окупатор укинуо словачку Гимназију, на зидовима су преко ноћи освануле пароле: „Вратите нам словачку гимназију!“
Саботажа у конопљарама
У јесен 1941. године, по налогу из Новог Сада, почеле су припреме за паљење куделишта (конопљара) како би се економски ослабио окупатор. У ноћи 1. октобра 1941. године, припадници отпора запалили су кудељу у три локалне конопљаре. Уништено је око 16.000 метричких центи конопље, наневши мађарској држави штету од тадашњих 350.000 пенга.
Окупаторски терор и стрељања
Брутални одговор мађарских власти уследио је брзо. Ухапшено је преко 30 грађана, углавном младих људи. Истрага је била праћена стравичним мучењима. На суђењу у преком суду (статаријалном суду) у Новом Саду, изречено је осам смртних казни.
28. октобра 1941. године, у дворишту петровачке општине, извршена је смртна казна вешањем над осморицом бораца:
- Јован Жерављев, Љубомир Дорословачков (из Новог Сада)
- Брањо Мокић, Паво Ђуга, Јан Марчок, Мартин Хрубик, Јан Лабат, Рудо Хрубик (из Петровца). Њихова тела су на вешалима остала до поподневних часова као опомена становништву, након чега су сахрањени на удаљеном месту без обележја.

Рација 1942. и наставак борбе
Јануар 1942. године донео је нове ужасе, злогласну Рацију. Мађарске јединице опколиле су Петровц 28. јануара, изводећи на десетине угледних грађана у зграду Гимназије на испитивање. Иако је у другим местима Рација завршена масовним убиствима, у Петровцу је, срећом, завршена без већих жртава захваљујући интервенцији виших органа.
Упркос терору, покрет отпора се обнавља 1943. године. Формиран је нови Народноослободилачки одбор (НОО) под вођством Павла Врбовског. Они су обезбеђивали храну, одећу и санитетски материјал за партизане који су се скривали у кукурузиштима и на околним салашима (Хрубиковом и Лабатовом).
Октобарски дани 1944. и ослобођење
Почетак октобра 1944. донео је коначни обрачун. Мађарска жандармерија и чиновници су се повукли 4. октобра. Ипак, 5. октобра су се накратко вратили, приморавајући становништво да сече кукуруз поред пута како би очистили терен од партизанских заседа.
Коначна слобода стигла је у недељу, 15. октобра 1944. године. У поподневним часовима, делови Новосадског партизанског одреда ушли су у Петровц на заплењеним мотоциклима и камионима. Одржан је први слободан митинг пред зградом Општине, а славље је трајало дубоко у ноћ.
Формирање XIV војвођанске ударне словачке бригаде

Одмах након ослобођења, велики број Петровчана (преко 520) прикључио се војсци. Због великог одзива, донета је одлука о формирању посебне јединице. 11. новембра 1944. године, у дворишту словачке Гимназије, пред 1.200 постројених бораца, формирана је XIV војвођанска ударна словачка бригада. Први командант био је Јан Палик – Јурај. Бригада је касније одиграла кључну улогу у борбама за ослобођење других делова земље.


















