Многи возачи не знају са које удаљености камере за брзину бележе прекршај, а стварни домет је мањи него што се често мисли.
Иако камере за надзор брзине делују као свевидеће око које све бележи чим се појавите на хоризонту, њихов реални домет је знатно мањи и строго технички ограничен.
Колико далеко камера заиста мери брзину?
У већини случајева, фиксне камере за надзор брзине ефикасно мере брзину на удаљености од приближно 100 до 300 метара. Управо у том „радном прозору“ камера бележи податке који имају доказну снагу: брзину, време, локацију и јасну фотографију возила са регистарским таблицама.
Све ван тог домета може бити видљиво голим оком или на екрану уређаја, али не представља валидан доказ за кажњавање. Камера мора да испуни техничке и правне стандарде, а они подразумевају јасну идентификацију возила, што је могуће само у ограниченом опсегу.
Шта је са напреднијим системима?
Постоје и савременији уређаји који комбинују камеру са радаром или лидар технологијом. У идеалним условима,равна деоница, добра видљивост, без саобраћајних сметњи, такви системи могу да мере брзину и са 450 до 600 метара удаљености.
Мобилни полицијски радари и ручни лидар уређаји могу имати и нешто већи домет, али и код њих важи исто правило: прекршај је валидан тек када су подаци прецизни и недвосмислено везани за конкретно возило.
Зашто не постоје „камере које хватају са километра“?
Разлог је једноставан: закон и технологија.
Да би казна била законита, фотографија мора бити јасна, регистарска ознака читљива, а мерење брзине прецизно. На већим удаљеностима долази до оптичких изобличења, губитка детаља и могућности грешке, што такве снимке чини неупотребљивим у прекршајном поступку.
Другим речима, камера може „видети“ много, али кажњавати сме само у строго дефинисаној зони.
Шта ово значи за возаче?
То што сте камеру приметили издалека не значи да сте већ снимљени. Мерење почиње тек када уђете у њен активни домет. Али управо ту настаје и најчешћа грешка возача, нагло успоравање испред камере, а затим поновно убрзавање, што све чешће контролишу системи за просечну брзину.
Закључак
Не постоје магичне камере које вас „хватају“ са киломарске удаљености, али постоје прецизни уређаји који у свом радном опсегу не греше. Реални домет фиксних камера је од 100 до 300 метара, напредни системи могу и нешто више, али увек у оквирима јасно дефинисане контролне зоне.
Зато је најсигурнија стратегија и даље најједноставнија: поштовати ограничења брзине, јер камера можда не мери све време, али закон важи на сваком метру пута.



















