Građani Kule zaslužuju političku borbu ideja, a ne politički cirkus. Ko zaista želi da govori o nasilju, mora najpre da pogleda sopstvene postupke. Sve drugo je jeftina retorika – glasna, zapaljiva i opasno neodgovorna.
Kada odbornik u Skupštini opštine Kula, Zlatko Ostojić, u televizijskoj emisiji govori o „agresiji, nasilju i jednoumlju“, građani imaju pravo da postave jedno jednostavno pitanje – ko o tome govori i sa kakvim političkim dosijeom?
Jer, teško je poverovati u iskrenost poziva na nenasilje kada se javnost i te kako seća scene iz skupštinske sale u kojoj je odbornik sa iste opozicione strane fizički nasrnuo na predsednika Skupštine opštine Kula, Velibora Milojičića. To nije bila metafora, niti „politički pritisak“. To je bio čin koji je urušio dostojanstvo institucije i pokazao pravo lice onih koji danas govore o navodnoj represiji.
Još drastičniji primer dogodio se ispred prostorija Srpske napredne stranke u Kuli. Tamo, pred očima javnosti, Zlatko Ostojić i njegovi koalicioni saborci nisu držali konferenciju za medije o demokratiji – već su učestvovali u vandalizmu. Uvrede, pretnje, razbijanje, a potom i kamenice upućene ka predsedniku opštine Kula, Damjanu Miljaniću, dok je ulazio u prostorije stranke čiji je član – to su slike koje ne blede.
I sada, isti akteri govore o nasilju koje, navodno, trpe.
Nasilje nije politička kategorija koja se koristi po potrebi. Ono nije etiketa koja se lepi protivniku dok se sopstveni ispadi brišu gumicom zaborava. Nasilje je konkretan čin – a kamen u ruci nije simbol demokratije, već njeno poniženje.
Ono što posebno zabrinjava jeste pokušaj da se agresivno ponašanje prevede u narativ o ugroženosti. Da se galama predstavi kao hrabrost, a incidenti kao borba za slobodu. Demokratija ne podrazumeva razbijanje tuđe imovine, niti fizičko nasrtanje na političke neistomišljenike. Ona podrazumeva argument, dijalog i odgovornost.
U suprotnom, dobijamo političku ironiju najgore vrste – one koji podižu tenzije, a zatim glume žrtve; one koji izazivaju haos, a potom optužuju druge za dim koji su sami zapalili.
Građani Kule zaslužuju političku borbu ideja, a ne politički cirkus. Ko zaista želi da govori o nasilju, mora najpre da pogleda sopstvene postupke. Sve drugo je jeftina retorika – glasna, zapaljiva i opasno neodgovorna.
