Група активиста заузела је Филозофски факултет у Новом Саду, изазивајући институционални сукоб уместо дијалога.
Према сведочењима са лица места, све је почело у преподневним сатима, када је мања, али добро координисана група започела уношење душека, личних ствари и опреме за вишедневни боравак у просторије факултета. Тај потез није оставио простор за двосмисленост, није реч о протесту, већ о покушају физичке окупације образовне установе.
Након тога уследио је следећи корак:
– блокирање улаза и ходника,
– организовано постављање људи на врата,
– и отворено спречавање полиције да уђе у објекат, упркос томе што је била присутна ради одржавања реда и безбедности.
Посебно забрињава чињеница да је полицији физички онемогућен приступ, уз формирање живог зида и вербалне провокације, чиме је јасно пређена граница између мирног окупљања и активног нарушавања јавног реда и законског поретка. Факултет је у том тренутку практично претворен у таоца мањине која је одлучила да силу представи као право.
Током дана, тензије су се појачавале. Уместо смиривања ситуације, уследило је даље радикализовање:
– онемогућавање нормалног кретања запослених и студената,
– спречавање рада служби факултета,
– стварање атмосфере притиска и страха за све који нису део блокаде.
Овакво понашање нема никакве везе са академским вредностима, слободом мишљења или студентским правима. Ово је класичан пример намерног изазивања хаоса, са јасним циљем да се институције испровоцирају, а затим оптуже за „репресију“.
Зато је неопходно јасно и гласно осудити данашње догађаје.
Филозофски факултет није камп, није политички штаб и није простор за демонстрацију силе. Он припада свим студентима, професорима и запосленима, а не гласној и организованој мањини која је данас одлучила да га узурпира.
Србија је демократско друштво у којем постоје јасни механизми изражавања незадовољства. Али ниједна демократија не подразумева право да се институције заузимају, да се полицији брани улазак и да се образовање држи као талац политичких амбиција.
Данашњи догађаји на Филозофском факултету нису борба за права.
Они су покушај наметања силе уместо аргумената, и као такви, заслужују пуну друштвену и институционалну осуду.
