Нобелов комитет захтева хитно ослобађање Наргес Мохамади, упозоравајући да њен случај оголио сурову репресију и гушење људских права у Ирану.
Нобелов комитет упутио је оштар и недвосмислен позив иранским властима да одмах ослободе активисткињу за права жена и добитницу Нобелове награде за мир, Наргес Мохамади, указујући да је њено затварање и поступање према њој у супротности са основним нормама међународног права и људских права. Овај апел одјекнуо је широм света као снажна осуда репресије и систематског гушења слобода у Ирану.
У саопштењу Нобеловог комитета истиче се да је Мохамади била изложена „окрутном, нељудском и понижавајућем кажњавању“, што представља озбиљно кршење међународних конвенција о заштити људског достојанства. Комитет је нагласио да је третман добитнице најпрестижније светске награде за мир показатељ дубине кризе људских права у тој земљи.
Симбол отпора и борбе за равноправност
Наргес Мохамади годинама важи за један од најјачих симбола борбе за права жена, слободу изражавања и достојанство појединца у Ирану. Њено име постало је синоним за ненасилни отпор, али и за високу цену коју активисти плаћају у друштву у коме је сваки вид неслагања са властима строго санкционисан.
Нобелов комитет у свом саопштењу наглашава да њена патња није изолован случај, већ део ширег обрасца репресије. „Патња Наргес Мохамади још је један мрачан пример бруталног гушења протеста у Ирану, где су безбројне жене и мушкарци ризиковали своје животе захтевајући слободу, једнакост и основна људска права“, наводи се у поруци која је снажно одјекнула у међународној јавности.
Притисак међународне заједнице
Позив Нобеловог комитета има посебну тежину јер долази од институције чији је ауторитет глобално признат. Захтев за хитно ослобађање Мохамади није само апел за једну особу, већ и тест спремности иранских власти да поштују међународне обавезе и основне принципе правде.
Све више међународних организација, влада и организација за људска права придружује се захтеву да се прекине пракса репресије над активистима и да се осигурају минимални стандарди хуманог поступања. У том контексту, случај Наргес Мохамади постаје глобални симбол борбе против ауторитаризма и неправде.
Порука која превазилази границе Ирана
Овај апел Нобеловог комитета јасно показује да питање људских права у Ирану више није унутрашња ствар једне државе, већ тема од међународног значаја. Судбина Наргес Мохамади посматра се као показатељ стања слобода у земљи, али и као морални изазов за светску заједницу.
Док притисци расту, остаје питање да ли ће иранске власти одговорити на позиве и показати спремност за промене. До тада, име Наргес Мохамади остаје снажан подсетник да борба за људска права често почиње храброшћу појединца, али да њен одјек може покренути савест целог света.



















