Недавна истраживања указују да људски мозак може наставити да показује знакове активности и делимично одржава елементе свести чак сатима након што је особа клинички проглашена мртвом. Ово откриће доводи у питање традиционалне дефиниције тренутка смрти и отвара нове дискусије о процесу заустављања функција мозга.
Студије укључују анализу пацијената који су доживели застој срца, где су у појединим случајевима регистровани електрични сигнали мозга који су повезани са свешћу. Многи пацијенти су при томе описивали тренутке „близу смрти“ који се поклапају са овим остацима активности мозга.
Научници истичу да смрт није увек тренутни догађај, већ постепен процес у којем мозак искључује своје функције корак по корак. Открића имају значајне импликације на области као што су реанимација и донирање органа, али и за разумевање свести уопште.
Иако ови налази не значе да особа остаје жива у класичном смислу, они померају границе нашег знања о крају живота и указују на сложеност процеса који се дешавају у мозгу након престанка рада тела.
