Српска православна црква и њени верници данас обележавају празник Светог великомученика Прокопија, једног од најпоштованијих светитеља у народној традицији. Свети Прокопије убраја се међу такозване „огњевите свеце“, а његов празник прати велики број обичаја и веровања који су се сачували до данас. У многим крајевима Србије овај дан се посебно празнује ради здравља деце, док га каменоресци и рудари прослављају као свог заштитника.
Према црквеном предању, Свети Прокопије рођен је у Јерусалиму под именом Неаније и био је римски војсковођа у време цара Диоклецијана. Током једног похода, након чудесног виђења крста на небу, прихватио је хришћанску веру и посветио живот проповедању Христа. Због одбијања да се одрекне вере био је изложен тешким мучењима и погубљен 303. године, након чега је проглашен великомучеником.
У народу се Свети Прокопије сматра једним од 18 „запрешних дана“, када се, према традиционалним веровањима, избегавају тешки физички послови, нарочито копање земље, орање и други радови на њиви. Такође, у појединим крајевима постоји веровање да тог дана не треба ићи на реке нити се купати у текућој води, док се дан препоручује да протекне у миру, молитви и породичном окупљању. Ови обичаји представљају део народне традиције и нису црквена правила.
Посебно место у народним веровањима заузима молитва за здравље најмлађих. Мајке на овај празник одлазе у храмове, пале свеће и моле се Светом Прокопију за здравље, напредак и Божју заштиту своје деце. У неким крајевима Србије верује се и да светитељ благосиља младенце, због чега се Прокопијевдан сматра повољним даном за венчања.
Иако су бројни народни обичаји везани за овај празник, Српска православна црква наглашава да је суштина прослављања Светог Прокопија у молитви, присуству на литургији, чињењу добрих дела и неговању хришћанских вредности. Верници се позивају да дан проведу у миру, слози и духовној сабраности, сећајући се живота и страдања светитеља који је остао упамћен као симбол чврсте вере и истрајности.
