Трамп је повукао најављене царине за Европу, проценивши да би трошкови конфронтације са ЕУ били већи од могуће користи.
У почетку, порука из Вашингтона била је јасна: Европа мора да прихвати нове услове: од трговине, преко безбедности, до геополитичких питања, или ће се суочити са царинама које би погодиле кључне индустрије. Аутомобилски сектор, метална индустрија и пољопривреда били су први на удару. Тржишта су реаговала нервозно, а у Бриселу су почеле припреме за одговор.
Онда, заокрет.
Без великих најавa и конференција, претња је нестала из званичне реторике. Царине су повучене, а разговори пребачени у затворене дипломатске канале. Управо у томе лежи суштина Трампове тактике: максималан притисак на почетку, па повлачење у тренутку када процени да је друга страна већ схватила поруку.
Шта је пресудило?
Неколико фактора одиграло је кључну улогу.
Прво, економија. Нове царине не би погодиле само Европу, удар би осетили и амерички потрошачи, кроз више цене и поремећаје у ланцима снабдевања. Друго, безбедност. У тренутку појачаних глобалних тензија, отворени трговински сукоб са европским савезницима ослабио би заједничку позицију Запада. И треће, политика. Европа је овога пута показала да није спремна да реагује панично, већ стрпљиво и координисано.
Трамп је, у свом стилу, схватио да би ескалација могла да произведе ефекат супротан од жељеног.
Да ли је ово крај кризе?
Не нужно. Ово је пре пауза него помирење. Основно неповерење између Вашингтона и Брисела остаје, као и различити погледи на трговину, енергетику и глобалну безбедност. Одлука о повлачењу царина не значи да су спорови решени, већ да су, за сада, стављени под контролу.
Управо зато аналитичари упозоравају да би овакве кризе могле трајно да промене начин на који Европа гледа на односе са САД: мање као на стабилно партнерство, а више као на однос у којем су изненадни потези увек могући.
Где је ту Србија?
Из угла Србије, овај развој догађаја потврђује исправност политике војне неутралности и економског баланса. У свету у којем и најближи савезници улазе у отворене трговинске сукобе, стабилност, дијалог и избегавање наглих потеза показују се као највреднији капитал.
Повлачење царина смањује ризик од нових глобалних економских потреса, што је важно и за земље које нису директно укључене у сукобе великих сила, али осећају њихове последице.
Закључак
Трамп није одустао од своје политике притиска, само је променио ритам. Европа није победила, али је избегла директан ударац. А свет је добио још један доказ да се у савременој политици одлуке не доносе искључиво из убеђења, већ из рачунице.
Криза је привремено смирена, али порука је јасна: односи САД и Европе ушли су у фазу у којој више ништа није подразумевано.
