Председнички хеликоптер у ваздуху четири сата, претње ватром и држава на ивици. Колумбија поново гледа у лице политичком насиљу.
Колумбија се поново суочила са сенком политичког насиља које деценијама прати њен јавни живот. Председник те земље, Густаво Петро, саопштио је да је преживео покушај атентата током званичног путовања хеликоптером, у тренутку када је државни врх, буквално и симболички, био под директном ватром претње.
Обраћајући се јавности на седници владе која је преношена уживо, Петро је без увијања изнео драматичне детаље: хеликоптер којим је путовао ка карипској обали није могао да слети на планирано одредиште због, како је нагласио, веродостојних обавештајних података да ће на летелицу бити отворена ватра. Није била реч о гласинама, нити о политичкој реторици, одлука о отказивању слетања донета је у последњем тренутку, под притиском реалне и непосредне опасности.
Уместо слетања, уследио је ризичан маневар: председнички хеликоптер је, према Петровим речима, више од четири сата летео изнад мора, све док није пронађена сигурна локација. Тај лет није био само технички изазов, већ и борба са временом, горивом и могућим нападом који је, по свему судећи, већ био испланиран.
Овај инцидент поново отвара болно питање безбедности у Колумбији – земљи у којој су атентати, политичке ликвидације и оружани обрачуни дуго били средство политичког притиска. Петро, први левичарски председник у модерној историји Колумбије, од почетка мандата изазива снажне отпоре: од криминалних структура и нарко-картела, до делова старе политичке елите која никада није прихватила његову визију друштвених и економских реформи.
Чињеница да је покушај напада спречен не умањује његову тежину. Напротив, она показује колико је ситуација крхка и колико је танка линија између институционалне државе и хаоса. Када председнички хеликоптер не сме да слети јер га чекају цеви уперене ка небу, то није само безбедносни инцидент, већ порука.
Порука да политичка борба у Колумбији још увек није у потпуности измештена из зоне оружја у зону институција. Порука да реформе имају цену. И порука да држава, чак и када је предводи председник, није имуна на ударе оних који не прихватају промене.
Петро је преживео. Али питање које остаје да виси у ваздуху изнад Карипског мора гласи: да ли је Колумбија спремна да се коначно одрекне политике метка и пређе на политику дијалога – или је ово тек још једно упозорење у низу који се не завршава?
Једно је сигурно: ово није био обичан лет. Ово је био лет који је показао колико је власт, чак и на највишем нивоу, у Колумбији и даље опасно близу нишана.
