Лекари упозоравају да тврд, надувен стомак који не реагује на дијете и вежбање може бити знак хормонског дисбаланса.
Такозвани хормонски стомак није само естетски проблем. Он може бити сигнал да у организму постоји дубљи поремећај који захтева пажњу.
Како препознати хормонски стомак?
За разлику од масних наслага које су равномерно распоређене по телу, хормонски стомак има неколико карактеристичних особина:
- масно ткиво је концентрисано углавном у доњем и средњем делу стомака,
- стомак делује напето и тврдо, а не мекано,
- обим струка расте иако се телесна тежина не мења драстично,
- често је праћен умором, променама расположења и проблемима са спавањем.
Ендокринолози истичу да је управо ова комбинација симптома оно што разликује хормонски стомак од „обичног“ вишка килограма.
Који хормони су најчешће одговорни?
Научна истраживања показују да неколико хормона има кључну улогу у накупљању масноћа у пределу стомака.
Кортизол, познат као хормон стреса, један је од главних „криваца“. Када је човек под хроничним стресом, ниво кортизола остаје повишен, а организам тада складишти масноће управо око стомака, јер та регија има велики број рецептора осетљивих на овај хормон.
Инсулин је још један важан фактор. Када ћелије постану мање осетљиве на инсулин, шећер се лакше претвара у масно ткиво, а стомак је прво место где се оно види.
Код жена, значајну улогу играју и естроген и прогестерон. Њихов дисбаланс, посебно у периоду предменопаузе и менопаузе, често доводи до промене распореда масних наслага.
Зашто хормонски стомак није безазлен?
Лекари упозоравају да масно ткиво у пределу стомака није „пасивно“. Оно активно утиче на метаболизам и повећава ризик од:
- дијабетеса типа 2,
- повишеног крвног притиска,
- кардиоваскуларних болести,
- хроничних упалних процеса у организму.
Зато хормонски стомак није само питање изгледа, већ и важан здравствени сигнал.
Како га смањити и зашто дијета није довољна?
Класичне дијете често дају слабе резултате јер не утичу директно на хормоне. Стручњаци наглашавају да је приступ мора бити шири.
Први корак је контрола стреса. Редован сан, умерена физичка активност и технике опуштања могу значајно снизити ниво кортизола.
Исхрана треба да буде стабилна и уравнотежена, са мање наглих скокова шећера у крви. Протеини, влакна и здраве масти помажу да се инсулин одржи у равнотежи.
Физичка активност је важна, али не претерана. Превише интензивни тренинзи могу додатно подићи кортизол, док умерено кретање има супротан ефекат.
У неким случајевима, саветује се и консултација са ендокринологом, како би се хормонски статус проверио лабораторијским анализама.
Закључак
Хормонски стомак је порука коју тело шаље када нешто није у равнотежи. Игнорисање тог сигнала може водити ка озбиљнијим здравственим проблемима, док благовремене промене начина живота често доносе видљиве резултате.
Смањење хормонског стомака не почиње на ваги, већ у разумевању сопственог организма и у враћању хормона у природну равнотежу.
