Umesto znanja i rasprave, na univerzitete ulaze parole i politički scenariji, što pokazuju dešavanja u Novom Sadu.
Slika koja je poslata javnosti nije slika slobodne misli, već slika institucionalnog poniženja. Umesto amfiteatara, improvizovani kampovi. Umesto rasprave, blokada. Umesto akademske autonomije, politička okupacija. To nije protest za bolje obrazovanje; to je svesno i namerno srozavanje ugleda Univerziteta.
Jer, da budemo iskreni:
ko zaista brine o obrazovanju, ne parališe nastavu;
ko poštuje Univerzitet, ne pretvara ga u politički štab;
ko misli na studente, ne koristi ih kao statiste u ličnim ideološkim obračunima.
Ovde nije reč o borbi za prava studenata. Ovde je reč o otetoj instituciji. Obrazovanje je postalo alibi, a fakultet sredstvo. Politički ciljevi su maskirani u navodni aktivizam, dok se suština, učenje, istraživanje i akademski rad, namerno gura u drugi plan.
Posebno je opasna činjenica da se Univerzitet, koji bi morao biti iznad dnevne politike, svesno uvlači u politički sukob. Tako se ruši ono što se godinama gradi: poverenje javnosti, međunarodni ugled, akademski kredibilitet. Jer kada fakultet postane mesto barikada, a ne znanja, on gubi ono najvrednije, smisao.
Danas je na udaru bio Filozofski fakultet. Sutra to može biti bilo koja institucija. Ovo nije izolovan incident, već opasan model ponašanja: ako ne možemo argumentima, možemo blokadom; ako nemamo podršku, imamo haos.
I upravo tu leži suština problema: onima koji danas zauzimaju fakultete, do obrazovanja nije stalo. Da jeste, štitili bi nastavu. Da jeste, štitili bi pravo većine studenata da studiraju. Da jeste, ne bi Univerzitet koristili kao sredstvo pritiska, već kao prostor dijaloga.
Univerzitet nije politička pozornica. On nije ni kamp, ni štab, ni eksperimentalna zona za društvene i ideološke avanture. On je jedan od stubova društva, i svako ko ga namerno urušava, ne napada samo zgradu, već budućnost mladih ljudi i kredibilitet države.
Ono čemu danas svedočimo nije hrabrost, već odsustvo odgovornosti. Nije borba za znanje, već bekstvo od njega. Nije sloboda mišljenja, već zloupotreba slobode na štetu institucija.
I zato ovaj pokušaj mora biti jasno imenovan i osuđen:
ne kao studentski protest,
već kao politička manipulacija koja svesno žrtvuje Univerzitet radi uskih interesa.
