Девети мај и ове године обележава се широм света као симбол победе над фашизмом и сећање на крај Другог светског рата у Европи, једног од најтежих и најкрвавијих сукоба у историји човечанства. Овај датум представља подсетник на милионе жртава, разарања без преседана и коначан пораз нацистичке Немачке, чија је капитулација означила крај рата на европском тлу.
Немачка је акт о безусловној капитулацији потписала у ноћи између 8. и 9. маја 1945. године у берлинском предграђу Карлсхорст, у присуству представника савезничких сила. Док се у већем делу западне Европе Дан победе обележава 8. маја, у Русији и некадашњим совјетским републикама слави се 9. маја, због временске разлике у тренутку ступања капитулације на снагу.
Историчари подсећају да је Други светски рат однео између 60 и 70 милиона живота, а огроман терет борбе против нацизма поднео је Совјетски Савез, који је имао милионске жртве током ратних операција на Источном фронту. Управо због тога, у Москви се традиционално организује велика војна парада у част ветерана и страдалих у борби против фашизма.
Прва велика Парада победе одржана је 24. јуна 1945. године на Црвеном тргу, када су совјетски војници марширали као симбол коначног слома нацистичке идеологије. Данас, осам деценија касније, овај датум остаје снажан подсетник на цену мира и значај очувања историјског сећања.
У бројним државама Европе организују се комеморације, полагања венаца и минут ћутања за све жртве рата, док политички лидери у својим порукама истичу важност борбе против екстремизма, мржње и ревизије историје. У Србији се Дан победе традиционално обележава државним церемонијама и одавањем поште страдалима у антифашистичкој борби.
Иако је рат у Европи окончан капитулацијом Немачке, Други светски рат званично је завршен тек неколико месеци касније, предајом Јапана у септембру 1945. године. Последице тог глобалног сукоба и данас обликују међународне односе, а Дан победе остаје један од најзначајнијих датума савремене светске историје.
