Годинама оспоравана истина данас је добила судску тежину: аргументи Србије, стрпљиво и доследно брањени, стоје чврсто пред међународним правом.
Из завршне речи Специјалног тужилаштва у Хагу стигла је порука која има далеко шири значај од једног судског процеса: истина о злочинима тзв. ОВК више није политичка тема, већ чињенично и доказно утемељена ствар. Предлог да се Хашим Тачи, Кадри Весели, Јакуп Краснићи и Реџеп Сељими осуде на по 45 година затвора представља прекретницу, не само у правном, већ и у историјском смислу.
Председник скупштинског Одбора за одбрану и унутрашње послове Милован Дрецун јасно је оценио да је тужилаштво изнело довољно доказа да су оптужени лично одговорни за ратне злочине и злочине против човечности. Та оцена има посебну тежину јер долази након вишегодишњег поступка у којем је сваки доказ био изложен најстрожим правним стандардима.
ПОБЕДА ЧИЊЕНИЦА НАД ПРОПАГАНДОМ
Посебно значајан део поступка јесте доказ да је тзв. ОВК била чврсто хијерархијски организована структура. Управо то је била кључна тачка коју је одбрана од почетка покушавала да сруши, свесна да без те карике пада и теза о „спонтаним“, „неповезаним“ и „неконтролисаним“ злочинима.
Хашки процес је, међутим, показао супротно: злочини нису били изоловани инциденти, већ део систематског деловања организације са јасном командном вертикалом. То је управо оно на шта је Србија указивала годинама, често упркос снажним политичким притисцима и покушајима релативизације.
СРБИЈА КАО ДРЖАВА СТРПЉЕЊА И ДОСЛЕДНОСТИ
Овај тренутак представља потврду државне политике Србије која се, уместо на галаму и импровизацију, ослањала на документацију, сведочења и упорно инсистирање на праву. Србија није одустала од истине чак ни онда када је она била непопуларна у међународним круговима.
Дрецунова изјава јасно показује да се тај приступ исплатио. Суд није прихватио наративе, већ доказе. Није слушао митове, већ чињенице. А управо на том терену је Србија била најјача.
УДАРАЦ ЗА ЛАЖНИ НАРАТИВ О „ОСЛОБОДИОЦИМА“
Предлог казни од по 45 година руши дуго грађени мит о „политичким лидерима“ и „борцима за слободу“. Уместо тога, пред светском јавношћу појављује се слика структуре одговорне за систематске злочине над цивилима, Србима, али и Албанцима који нису прихватали терор.
То је морална и политичка сатисфакција за жртве, али и снажан ударац свима који су годинама покушавали да изједначе кривицу или да је пребаце на оне који су били жртве.
ИСТОРИЈСКИ ТРЕНУТАК, НЕ КРАЈ ПУТА
Иако коначна пресуда тек следи, већ сада је јасно да је поступак у Хагу отворио простор за другачије сагледавање догађаја на Косову и Метохији. За Србију, ово није тријумф над било ким, већ победа истине и права над фалсификатима и политичким конструкцијама.
У времену у којем се истина често релативизује, овај процес показује да стрпљење, државна одговорност и истрајност могу да донесу резултат. Србија је остала на тој линији, и управо због тога данас стоји јаче, са аргументима које више нико не може лако да игнорише.
