Зелена транзиција више није само еколошки циљ већ један од највећих покретача новог запошљавања широм Европе и света.
Подаци показују да је број запослених у зеленој економији Европске уније наставио снажан раст и да је током 2023. године достигао чак 5,8 милиона радних места изражених кроз еквивалент пуног радног времена. Од 2014. године зелена запосленост расла је просечном стопом од шест одсто годишње, што овај сектор сврстава међу најдинамичније области европске привреде.
Највећи број нових радних места отворен је у грађевинарству, које је постало водећа грана зелене економије. Број запослених у пословима који се односе на енергетску ефикасност, обнову објеката и изградњу инфраструктуре за обновљиве изворе енергије повећан је са 700.000 на чак 1,6 милиона радника. То представља један од најбржих растова запослености у Европској унији у последњој деценији.
Значајан напредак забележен је и у пољопривреди, шумарству и рибарству, где је број зелених радних места достигао 700.000. Истовремено, прерађивачка индустрија бележи константан раст захваљујући све већој примени чистих технологија и еколошких стандарда у производњи.
Посебно је занимљив развој сектора обновљивих извора енергије. Број запослених у овој области практично је удвостручен за мање од десет година, што показује колико енергетска транзиција мења структуру европског тржишта рада. Поред соларних и ветроелектрана, све већу улогу добијају занимања повезана са складиштењем енергије, паметним мрежама и дигиталним управљањем енергетским системима.
Важан сегмент зелене економије остаје и управљање отпадом, које са око 900.000 запослених представља највећу појединачну област по броју радних места. Развој циркуларне економије и система рециклаже ствара нове могућности за запошљавање и истовремено доприноси очувању природних ресурса.
Слични процеси постепено постају видљиви и у Србији. Иако још не постоје прецизне статистике о броју зелених радних места, све већи број инвестиција у соларне електране, енергетску ефикасност, управљање отпадом и одрживу пољопривреду указује на то да зелена транзиција полако постаје један од важних покретача домаће економије.
Према проценама међународних организација, Србија би до средине наредне деценије могла да добије десетине хиљада нових радних места у областима обновљивих извора енергије, индустрије, грађевинарства и заштите животне средине. Истовремено, расте потреба за новим знањима и вештинама, што додатно наглашава значај образовања и стручног усавршавања.
Све указује на то да зелена економија није пролазни тренд већ дугорочни правац развоја савремених привреда. Земље које на време препознају овај потенцијал имаће прилику да створе нова радна места, привуку инвестиције и обезбеде одржив економски раст у годинама које долазе.
