Нови узнемирујући извештај баца мрачну сенку на канадски здравствени систем: више од 23.700 људи наводно је преминуло у року од годину дана, не због недостатка терапије, већ зато што је нису дочекали.
Подаци истраживачког центра СецондСтрееторг показују да је између априла 2024. и марта 2025. године чак 23.746 пацијената преминуло пре него што су стигли на заказане операције или дијагностичке прегледе. Другим речима, многи су умрли чекајући систем који је требало да их спаси.
Најдраматичнија ситуација бележи се у Онтарију, где је забележено више од 10.600 смртних случајева повезаних са листама чекања. Посебно је алармантно да је више од 9.100 људи преминуло пре него што је уопште дочекало основну дијагностичку процедуру, попут скенирања које често представља први корак ка лечењу.
Ови подаци долазе упркос рекордним улагањима у здравствени систем. Ипак, кашњења у кардиохирургији, онколошком лечењу и чак рутинским процедурама и даље стварају ланац последица који се, према упозорењима стручњака, директно одражава на број изгубљених живота.
Истраживачи додатно упозоравају да би стварни број могао бити још већи, јер системи извештавања нису уједначени, а део података остаје непотпун или невидљив у званичним статистикама.
Листе чекања нису само канадски проблем, већ изазов готово свих јавних здравствених система у свету. Не решавају их само већа новчана улагања, већ бољи проток пацијената кроз систем.
Први корак је прецизно раздвајање случајева по хитности, уз строге медицинске критеријуме који се доследно примењују, како би се спречило да администрација одређује редослед, уместо клиничке слике пацијента.
Други кључ је повећање капацитета кроз бољу организацију постојећих ресурса: продужени радни термини болница, додатни дијагностички термини у поподневним сатима, као и веће укључивање приватног сектора у јавни систем кроз јасно регулисане уговоре, како држава не би финансирала хаос, већ медицинску услугу.
Трећи елемент је дигитализација – јединствене електронске листе чекања које су транспарентне, ажурне у реалном времену и доступне свим установама, тако да се слободни термини аутоматски попуњавају уместо да остају неискоришћени.
И на крају, најважнији део је превенција: што је мање касно откривених болести, то је мањи притисак на болнице. Систем који улаже у рану дијагностику и примарну заштиту дугорочно смањује листе чекања више него било која краткорочна мера.
Србија последњих година све снажније помера фокус ка превенцији. У оквиру државног система, али и уз подршку приватног сектора, превентивни прегледи постали су свима доступни. Под окриљем Министарства здравља Републике Србије, широм земље редовно се организују бесплатне акције прегледа које грађанима омогућавају да без упута, без заказивања и – што је посебно важно – чак и без здравственог осигурања, провере своје здравствено стање. Ове акције најчешће се одржавају викендом у домовима здравља и болницама, што их чини доступним и онима који током радне недеље немају времена за лекарске посете.
Прегледи који се тада нуде нису површни или симболични – напротив. Грађани могу да ураде ултразвук абдомена и мале карлице, измере ниво шећера у крви, ураде комплетну крвну слику, провере крвни притисак и функцију срца путем ЕКГ-а, па чак и одређене туморске маркере. Управо ова комбинација анализа омогућава да се открију и они здравствени проблеми који још не дају јасне симптоме.
Паралелно са тим, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ спроводи организоване скрининг програме усмерене на рано откривање најтежих болести. Посебан акценат стављен је на карциноме који се могу успешно лечити уколико се открију на време: рак дојке, рак грлића материце и рак дебелог црева. Ови прегледи циљано обухватају одређене старосне и ризичне групе, чиме се повећава њихова ефикасност.
Истовремено, приватни сектор прати овај тренд. Поједине приватне клинике нуде све популарније „чек-ап“ пакете – систематске прегледе прилагођене полу, годинама и индивидуалним факторима ризика. Иако се ови прегледи плаћају, њихова предност је брзина, комфор и детаљна дијагностика на једном месту.
Суштина целе приче је једноставна, али често занемарена – болест не почиње оног тренутка када је осетимо. Управо зато превентивни прегледи имају кључну улогу – они омогућавају да се реагује на време, када су шансе за излечење највеће, а последице најмање.
У земљи у којој се здравствени систем често критикује, овај сегмент показује другачију слику: ону у којој се грађанима пружа реална шанса да брину о себи – пре листе чекања и пре него што буде касно.
