U ekskluzivnom intervjuu za Balkan Watch, autor i producent podkasta i šef kabineta organizacije Turning Point USA, Blejk Nef, i Majki MekKoj govorili su o značaju nacionalnog suvereniteta, budućnosti odnosa Srbije i Sjedinjenih Država, očuvanju tradicionalnih vrednosti i mogućnostima za produbljivanje saradnje američkih i srpskih konzervativnih organizacija.
Kako vidite ulogu zemalja poput Srbije u svetu gde nacionalni suverenitet i nezavisno donošenje odluka postaju sve važniji?
Naša organizacija je fokusirana na Ameriku i američki preporod. Čarli Kirk je uvek bio svestan, a sada je Erika svesna, da Amerika treba da bude svetionik drugim zemljama. Njih dvoje žele, sanjaju o drugim zemljama koje će se ugledati na Ameriku i kopirati ono najbolje što Amerika ima da ponudi. A nacije poput Srbije, koje su bile prijateljski nastrojene prema Trampovoj administraciji, prijateljski nastrojene prema Americi, prijateljski nastrojene prema zaštiti hrišćanske religije, protiveći se masovnim islamskim migracijama i generalno podržavajući postojanje različitih zemalja i nacija, jesu nešto oko čega su Čarli i Turning Point USA uvek bili strastveni.
Jedan od poslednjih govora koje je Čarli održao bio je kada je otputovao u Japan i govorio o japanskoj političkoj stranci Sanseido, u suštini poručivši da Japan ne bi trebalo da prima previše imigranata jer Japan treba da ostane Japan. Trebalo bi da ostane svoja zemlja sa svojim posebnim društvom koje je toliko toga postiglo i ostvarilo. Turning Point USA generalno zastupa stav da je dobro kada druge zemlje veruju u sebe i svoju naciju, jer svi delimo neku vrstu zajedničkog neprijatelja, a to je globalistička agenda koja želi da sve ljude svede na istu bezidentitetsku masu, koja želi da nas sve učini istima i da sledimo istu ideologiju. A mi smo se tome uvek protivili.
Mi Amerikanci smo narod koji, kada vidi problem, pronalazi rešenje i rešava problem. Mislim da smo zato u poslednjoj deceniji imali više kompanija vrednih bilion i više dolara koje su izašle na berzu u Sjedinjenim Državama. A ako pogledate Evropu, nemate nijednu kompaniju vrednu sto milijardi dolara koja je izašla na berzu. Jer, u osnovi, mi smo zemlja osnivača, imamo osnivački mentalitet. To je upravo ono što je Čarli bio u svojoj suštini. I zato je Čarlijeva nada uvek bila da može da pokaže rešenje za probleme ne samo ljudima ove nacije, već da inspiriše ljude širom sveta da i u svojoj zemlji pronađu rešenje za svoje probleme.
Kako Srbija i Sjedinjene Države mogu ojačati svoje partnerstvo, a istovremeno poštovati međusobni suverenitet i nacionalne interese?
Verujem da bi Čarli verovatno rekao, iako nije bio pravoslavne veroispovesti, da Srbija treba da se osloni na svoju pravoslavnu tradiciju. Trebalo bi da ima snažan pravoslavni identitet, trebalo bi da bude ponosna što je srpska i ne treba da se stidi. Znam da ste zemlja koja je nekada bila primorana da se stidi zbog dešavanja u svojoj istoriji. To svima treba da bude poruka – da ne smemo da zaboravimo ko smo i šta smo, jer je zaborav upravo oružje kojim se globalistička propaganda služi kako bi uništila narode i države.
Čarli bi, da je sa nama, sigurno to naglasio za Srbiju. Rekao bi: „Hrišćanstvo je preživelo u Srbiji kroz 500 godina turske okupacije. Danas je pritisak na državu da se sekularizuje, da napusti hrišćanske vrednosti.“ I dodao bi: „Da bi Srbija danas preživela, neophodan joj je nekakav hrišćanski preporod.“ Dakle, on bi definitivno naglasio da je način da se Srbija i SAD približe taj da obe strane dožive hrišćanski preporod.
Odnos između Srbije i Sjedinjenih Država ušao je u novu fazu dijaloga. Dakle, koje mogućnosti vidite za dublju saradnju između američkih konzervativnih organizacija i srpskih institucija u oblastima kao što su obrazovanje, javna politika i, možda, građanski angažman?
Čini se da je najbolji način da konzervativci u Americi i konzervativci u Srbiji, ili jednostavno Srbi i Amerikanci kao narodi, sarađuju taj da oboje pokušamo da budemo stubovi zapadne civilizacije koji neće popustiti pod pritiskom globalizacije i koji neće izgubiti svoju kulturu. To je posebno veliki izazov za zemlje sa manjim brojem stanovnika, kao što je Srbija. Nije potrebno mnogo da globalizam u potpunosti izbriše jedan narod. Teško je očuvati posebnu naciju tokom dugog istorijskog perioda.
U manjim evropskim zemljama postoji pritisak da morate da naučite engleski jezik i zaboravite svoj maternji. Postoji veoma snažan pritisak da jednostavno usvojite globalnu monokulturu, odnosno amerikanizovanu kulturu. Da biste očuvali svoj identitet kao nacija, morate da se oduprete pritiscima globalizma. Mislim da bi vas američki konzervativci u tome podržali. Manje-više svi nacionalisti i konzervativci širom sveta su, u određenoj meri, saveznici jedni drugima pred izazovima globalizma.
Koje lekcije iz američkog konzervativnog pokreta smatrate da bi mogle biti vredne za zemlje poput Srbije koje žele da očuvaju svoj nacionalni identitet, uz istovremeno održavanje konstruktivnih međunarodnih partnerstava?
Univerziteti u Americi, koji su nekada bili ponosno hrišćanski, danas su sekularni i veoma levičarski, čak i ako i dalje tvrde da su hrišćanski. Velike dobrotvorne fondacije, nevladine organizacije, pa čak i neke hrišćanske crkve – u sve njih su se infiltrirali levičari i globalisti.
Zaista verujemo da neko ko ima ideju može oko sebe okupiti ljude istih uverenja i da zajedno mogu stvoriti nešto veliko. Čarli je osnovao Turning Point USA kada je imao 18 godina, a živeo je samo 31 godinu, i za to vreme razvio organizaciju u veliki pokret. U mnogim zemljama tako nešto se veoma retko dešava.
Ono što je veoma važno da druge zemlje i ljudi koji na svet gledaju iz konzervativne perspektive preuzmu od američkih konzervativaca jeste taj stav da je „moguće“. Da su stvari moguće, da možete da gradite, da i vi možete da učinite da se stvari dogode i da imate snage da se suprotstavite.
